POSLEDICE POGREŠNOG VASPITANJA MOGU BITI OGROMNE: Ovih 8 grešaka mnogi roditelji NESVESNO prave, a kobne su po dete

Greške koje se događaju pri disciplinovanju dece nisu ništa neobično niti neuobičajeno, ali predstavljaju nešto zajedničko i tipično za veliki broj roditelja. Te greške toliko su uobičajene da bi se moglo o njima govoriti kao o začaranom krugu koji se stalno ponavlja.

Disciplinovati decu i podići ih u poštene i pristojne ljudie najteži je zadatak svakog roditelja. Na žalost, ne postoji knjiga pravila kojih bi se striktno mogao pridržavati svaki roditelj, pa je stoga potrebno da svaki od njih prilagodi svoja pravila kojih će se pridržavati.

Ako ste isprobali svaku klasičnu strategiju kako bi vas dete slušalo, a ono još uvijek udara ili odgovara neprimereno, možda ćete sabotirati svoje strateške napore tako što ćete napraviti jednu od ovih uobičajnih grešaka. Izbegavajte ih i videćete pomake u ponašanju svog deteta.

1. Ne vaspitavajte ih kad ste ljuti i izbačeni iz takta. Ne kaže se uzalud "nikad ne donosite odluke kada ste ljuti". Ta rečenica se itekako može primeniti i u slučaju vaspitanja. Teško je ostati miran kada vam dete baci vaše omiljene minđuše u wc šolju i pusti vodu. Ali, vikanje potkopava vašu sposobnost da mu se približite. Deca ne mogu apsorbovati lekciju kad se na njih viče. Oni se ili povuku u sebe ili se naljute i stvari se samo još više zakomplikuju. Tada treba primeniti bolju taktiku, odnosno rešavanje problema u smirenom i strpljivom tonu, dodajući posledicu svaki put kad vam dete odgovori vičući. Iako se problemi neće rešiti preko noći, u roku od nekoliko meseci i vi i dete ćete biti smireniji i pažljiviji.

2. Ne pretite "praznim prijetnjama". Nikad djetetu ne pretite kaznom za koju i sami znate da je nikada nećete izvršiti. Pa tako na primer, ne govorite detetu da ćete mu oduzeti najdražu igračku ako ne pospremi sobu. Jer to zapravo niste ni pomislili da uradite već ga samo želite zaplašiti. "Prazne pretnje" ne funkcionišu u dečijem vaspitanju jer deca su malene mudrice koje će ubrzo shvatiti da ne mislite ozbiljno, a vaša obećanja će zasigurno znati iskoristiti u vlastitu korist.

3. Disciplinovanje u javnosti. Uvek treba uočiti opasno ponašanje, poput trčanja na ulici ili guranja drugog deteta sa ljuljaške u parku. Ali, izbegavajte disciplinovati svoje dete pred drugim ljudima. Kad to učinite, ono će možda biti više usresređeno na to ko će čuti razgovor nego na ono što ga pokušavate podučiti. U tom slučaju, bolje bi bilo da potražite privatno mesto gde možete razgovarati o onome što se upravo dogodilo, da vas drugi ljudi ne vide i ne čuju. Ako u datom trenutku ne možete pronaći prostor za razgovor, ukratko upozorite dete na neprilagođeno ponašanje i obavestite ga da ćete kasnije o tome razgovarati kod kuće. I ne zaboravite održati svoje obećanje.

4. Previše pričanja i kritikovanja. Deci nije potrebno previše pričati, a posebno ne kritikovati njih kao osobe. Deca ne vole duge razgovore u kojima se konstantno ponavlja ista tema razgovora i naglašava ono šta smeju, a šta ne smeju. Konstantno ponavljanje decu samo iritira i ne donosi pozitivan učinak. Jednostavan razgovor s vrlo jasnim uputstvima biće puno učinkovitiji, a ako vam se čini da jednostavno ne dopirite do svog deteta, budite sigurni da ono sluša.

5. Posramljivanje deteta i upoređivanje sa drugima. Za dete nema ništa gore nego kad ga posramljujete ili upoređujete sa drugima, bilo da su u pitanju braća i sestre ili prijatelji. Disciplina treba biti usrsređena na način na koji vaše dete deluje, a ne na to kako deluje kada se uporedi sa drugima. Umesto toga, pokušajte isticati detetovo dobro ponašanje. Pohvalite ih kada učine dobru stvar, bilo da se radi o liepom ponašanju, kreativnom radu ili oceni u školi i ne umanjujte njihov uspeh.

6. Roditeljske nesuglasice oko vaspitanja. Ako se u nekom pogledu oko vaspitanja dece ne slažete sa svojim partnerom i razlike prerastu u nesuglasice, nikad ih nemojte rešavati ispred deteta. Roditelji bi trebali imati usuglašen stav u odgoju ili ako ga nemaju, nikako se ne bi smeli raspravljati oko toga kada vas dete može čuti. Pregovaranjem ispred deteta o onome šta dete sme ili ne sme učiniti, činite samo loše i potkopavate autoritet drugom roditelju.

7. Podmićivanje za brze rezultate. Možda ste u iskušenju da podmitite svoje dete nagradom ili obećanjem slatkiša ako se, na primer, ponaša neprimereno u redu na kasi u prodavnici. Ta strategija će možda funkcionisati, ali samo nakratko.

8. Zakasnela reakcija. Vaše dete je nevaljalo ili već neko vreme fizički maltretira brata ili sestru. Vi to mirno gledate ili jednostavno ne reagujete jer trenutno radite nešto "važno". Odjednom ustajete i krenete vikati na dete. To je pogrešan pristup jer detetu niste odmah dali do znanja da je ono što radi pogrešno. Dete vas je određeno vreme iskušavalo i kako vi zapravo niste učinili ništa, smatralo je da je u redu ono što radi. Dete je potrebno disciplinovati odmah kad krene sa nestašlucima jer samo tako će shvatiti da je to pogrešno.

Ukoliko se naprave kobne greške u vaspitanju može doći do problema u kasnijem životu deteta, pa tako oni mogu u svom odraslom životu privlačiti pogrešne ljude i tražiti ljubav iz pogrešnih razloga, ili pak mogu žuditi za pažnjom i pokušavati da dokažu roditeljima da mogu biti voljeni i prihvaćeni drugde ako nisu bili prihvaćeni kod kuće kao dete.

Odrastao čovek koji pokušava dokazati da je vredan ljubavi i pažnje to radi ako su ga emotivno zanemarili dok je bio dete, pa se oseća nepotpuno ako nema nekoga u svom životu. Ako se ne zaleči trauma nastala usled napuštanja, takve osobe privlače ljude zbog kojih se osećaju napušteno ili ne važno jer traže stalnu potvrdu i uveravanje od njih umjesto da je daju sami sebi. Takođe će postići to da svi postupci partnera potvrde upravo da nisu dovoljno dobri ili da nisu vredni ljubavi, što samo održava iste strahove koje su takve osobe imali kao deca ili kako su se osećali tokom odrastanja. To je začarani krug koji se može prekinuti samo preduzimanjem pravih koraka za razumevanje problema napuštanja kako bi takva osoba mogla odabrati pravog partnera i zdravu vezu.

Samopouzdanje je veoma važno kako u detinjstvu i tokom odrastanja, tako i u zreloj dobi života jer otkrićete da privlačite ljude zbog kojih se osjećate kao da niste dovoljno dobri ili ljude zbog kojih se ne osjećate viđenim, saslušanim i prihvaćenim, ukoliko ne verujete u sebe. Dakle da biste imali zdravu vezu u životu neophodno je da imate zdravo detinjstvo, ako to nije bio slučaj onda je ključno da najpre prevaziđete traume nastale usled pogrešnog vaspitanja.

I dalje se osjećate "sebično" kada tražite ono što želite. Verujete da morate prihvatati "mrvice ljubavi" da biste bili voljeni ili cenjeni. Ako se plašite da budete sami jer to izaziva strah od odbacivanja, pa prihvatate manje od onoga što zaslužujete, onda je vreme da uđete unutar sebe i otkrijete pravi razlog iza ovih okidača ili zašto ste skloni da dajete previše kada ne dobijate ono što želite zauzvrat. Moguće je da ste naučeni da poričete svoje potrebe i emocije kako bi ljudi ostali u vašem životu. Sve su to reakcije na traumu koje treba rešiti pre nego što uđete u drugu vezu i ponovite iste greške. Ako niste navikli da dobijate ono što želite i ako niste navikli da budete istinski voljeni, traženje toga u početku druge veze vam može izgledati čudno, ali tako započinjete svoj put isceljenja. Ako niste svesni kako se vaše traume iz djetinjstva očitavaju u vašim vezama, odnosno kako utiču na vaše veze i odnose, stalno ćete ponavljati iste destruktivne ili toksične obrasce ili donositi više pogrešnih odluka.

Lečenje ranih trauma iz detinjstva nije luksuz, to je neophodnost, jer pruža rešenje za otpuštanje toksičnih ili neispunjenih veza i pomaže vam da odaberete nekoga ko vam može pružiti ravnotežu, iskrenost, prijateljstvo i ljubav.

Stil/Missmama/Uniqorner

Bonus video: