DA LI SE SUPROTNOSTI ZAISTA PRIVLAČE? Možda prostakuše vole gospodu, ali KOLIKO JE TO DOBITNA KOMBINACIJA?

Često čujemo da dvoje ljudi imaju savršenu vezu jer su potpuno različiti. Žena je vesela, ekstrovertna i druželjubiva, dok je muškarac ćutljiv i zatvoren. "Suprotnosti se privlače" jedna je od utemeljenih rečenica našeg, pa i prošlog vremena. I ne zna se ko je ovo smislio. U svakom slučaju, oni koji se profesionalno bave emotivnim vezama rekli su svoje mišljenje. A ono glasi: naprotiv, suprotnosti se ne privlače! Duša traži srodnu dušu. Ne privlače se suprotnosti već - sličnosti!

Avanturizam kratko traje

Verovanje u tvrdnju da se različite osobe magnetski privlače nema zapravonikakav naučni dokaz, sem možda u knjigama i filmovima u kojima se plemkinja zaljubljuje u baštovana, zbog njega napusti muža i rodi mu dete. To je ta suprotnost, nije da se ne dešava u stvarnosti, ali uvek postoji to "ali" koje različitim ljudima sreću kvari. Kad ovu priču pretvorimo u realnost i kada uklonimo klasne razlike i momenat strasti, dolazimo do saznanja ovakve ljubavi opstaju samo u fikciji. Mit o privlačenju suprotnosti dolazi iz avanturističkog dela našeg bića, želje da probamo zabranjeno, divlje i drugačije. Fina žena čezne za nekim opuštenim i neuglađenim, priprosta žena za gospodinom, lepi na ružne... Milion je takvih primera. Ne moraju da budu drastični, ali to su parovi za koje se uglavnom kaže: šta će on s njom ili ona s njim.

Na privlačenje suprotnosti obično padaju vrlo mladi ljudi, tinejdžeri, kojima se sviđa sve što je drugačije. Istraživanje nepoznatog njima je svojstveno. Ne udubljujući se mnogo u ono što ih čeka sa osobom krajnje različitom od njih, često ostanu razočarani i takva veza pukne. Čar "zabranjenog voća" nestane i ostane dvoje ljudi sa spoznajom da su različiti kao nebo i zemlja.

Najbolje je pronaći balans

Psiholozi smatraju da u vezi treba postići balans. Idealne su one kod kojih postoje slični afiniteti, senzibiliteti i temperament, ali i neke različite osobine koje ne smetaju drugoj strani. To nas stimuliše da dostignemo ono što nam se sviđa kod partnera i obrnuto. Neke pozitivne različitosti su čak i poželjne. Tako se razbija monotonija.

Sličnost kao izvor sreće

Zato su istraživanja ubedljiva kad tvrde da se sličnosti privlače. Zato i postoji krilatica da se "sličan ličnom raduje". Dopadaju nam se oni s kojima delimo osobine i životne vrednosti, kada imamo isti nivo obrazovanja, kada delimo politička uverenja i način života. Kao srećni, pokazali su se upravo oni koji su se slagali od početka veze, jer nisu morali da menjaju navike i prilagođavaju se u svemu svom partneru kako bi zajednica preživela. U startu su bili komplementarni. Sve ostalo bilo je rad na vezi, nadogradnja kojom su savladavali različitosti. Sličnosti se privlače obično u zrelijem životnom dobu, kad je ljudima potrebna osoba koja će ih pratiti u svemu. Takva veza je izvor pozitivnih osećanja, dok ona gde stalno moramo da se borimo s partnerom izaziva - frustracije.

Stil.rs/Lj.J./Večernji.hr