JA SAM ONA ZLA SNAJA KOJA NE DOZVOLJAVA SVEKRU I SVEKRVI DA VIDE DETE: Sad me muči misao da li sam se kod Boga ogrešila
Za njen postupak jedni kažu da je uradila pravu stvar, a drugi da se ogrešila
Autor:
Razgovarati o dinamici porodičnih odnosa, posebno nakon dolaska novog člana, može potrajati satima, danima ili čak nedeljama. Ti odnosi variraju od harmoničnih do potpuno destruktivnih i katastrofalnih.
Međutim, šta dovodi do situacije u kojoj jedna snaja odluči da spreči bake i deke da vide svoje unuče? Jedna žena, koja želi ostati anonimna, podelila je svoje razloge za donošenje takve odluke:
"Udala sam se za muškarca iz ugledne porodice. To nije bio ključni faktor, a i on to zna. Volela sam ga i uživala sam u našem zajedničkom životu. Nismo živeli s njegovim roditeljima jer smo želeli nezavisnost i privatnost. Još od početka našeg zajedničkog planiranja, imali smo isti cilj - imati svoj dom, i zajedno smo radili na tome. Štedeli smo svaki dinar, radili smo oboje, a luksuz i veće kupovine smo odlagali godinama.
Iako smo se trudili, nije bilo dovoljno za učešće u kupovini kuće. Zbog toga smo odgađali proširenje porodice. Želeli smo imati makar nešto svoje pre dolaska bebe, iako smo bili spremni na kredit.
Tokom jedne posete muževljevim roditeljima, ponovno su nas pitali kada će stići unuče. Otvoreno smo im rekli - kad imamo svoj dom. Takođe smo im saopštili da nemamo dovoljno novca za učešće. Svekrva je samo saosećajno klimnula glavom. Ignorisali su nas.
Mesec dana kasnije saznala sam da sam trudna. Iako to nije bilo planirano, nisam mogla odlučiti se za pobačaj. Odlučila sam direktno otići kod svekrve i svekra, bez okolišanja, i zamoliti ih da nam pozajme novac."
Suprug i ja smo sa oduševljenjem podelili radosnu vest sa njegovim roditeljima, ali umesto očekivane radosti zbog dolaska unučeta, situacija se neočekivano promenila. Uskoro nakon toga, morali smo im saopštiti da nam je potreban novac na zajam za učešće u kreditu za kupovinu kuće.
Iznenada, lica njegovih roditelja su se promenila, a radost zbog dolaska unučeta nestala je u trenutku. Svekrva nas je direktno pitala odakle nam ideja da mislimo da imaju dovoljno novca za takvu pozajmicu, nakon čega smo razgovor završili bez rešenja.
Mesec dana kasnije, saznali smo da svekar planira da kupi novi automobil, što je izazvalo osećaj uvređenosti u meni. Tada sam odlučila njima nećemo da dozvolimo kontakt sa njima.
Iako je muž bio saglasan s tom odlukom, razum mu je sugerisao jedno, dok je srce osećalo potrebu za oproštajem. Kako bih mogla dozvoliti da vide dete, dok su im prioritet bili materijalni luksuzi?
Trudnoća je brzo prošla, porodila sam se, a mi smo se nadali da će roditelji promeniti svoj stav. Nažalost, to se nije dogodilo. Nakon šest meseci, uspeli smo da sakupimo dovoljno novca za učešće i kupili kuću na kredit. Ipak, moja odluka da ograničim pristup svekrvi i svekru detetu postajala je sve čvršća. Kako mogu dozvoliti da budu deo života deteta koje im nije bilo važno koliko i novi automobil?
Svaki dan me podseća na to kako im je materijalna stvar bila važnija od porodičnih veza, i jednostavno ne mogu popustiti. I neću. Sad me muči misao da li sam se kod Boga ogrešila, al kod njih sigurno nisam", zaključuje ova žena, deleći svoje iskustvo s drugima.
Kako su izgledala vaša iskustva?