DOŽIVELE SU ONO ŠTO NIKO NIJE, SVE TAJNE NAJZAD OTKRIVENE: Život ćerki predsednika Jugoslavije i čuvene glumice LEDI KRV

Maja i Mirjana Mijatović, ćerke čuvenog jugoslovenskog političara i narodnog heroja Cvijetina Mijatovića, imale su neverovatnu sudbinu, iako su vodile različite živote, umrle su u istoj godini, a njihov prerani odlazak je i dalje pod velom misterija. Ljudi koji su ih dobro poznavali opisuju ih kao prelepe dame pune života, ali sa buntovničkim duhom. Nisu se uklapale u stege visokog društva, a među predstavnicima jugoslovenskog "crnog talasa" bili su im neki od najboljih prijatelja.

Mnogi smataju da su na svojim leđima nosile teret svojih roditelja. Otac im je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, ambasador i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Bosne i Hercegovine, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 15. maja 1980. do 15. maja 1981. obavljao je funkciju predsednika Predsedništva SFRJ. Sa druge strane, njihova majka Sibina Mijatović bila je poznata glumica, poginula je 1970. godine u saobraćajnoj nezgodi.

Iste godine kada je ona prerano izgubila život, umire i čuveni režiser Bojan Stupica, a tri godine kasnije njegova bivša supruga i legendarna glumica Mira Stupica udaje se za Cvijetina Mijatovića, za kojeg kruže priče da je bio jedna od najvažnijih političkih figura posle Titove smrti.

Sestre Mijatović obožavale su beogradski noćni život, te su često provodile vreme i sa najpoznatijim rokerima poput: Milana Mladenovića, Margite Stefanović, Bebi Dol i dr.

– Miru pamtim kao devojku sa izuzetnim osmehom i mnogo energije. Po obliku glave i po frizuri me je podsećala na Avu Gardner. Znam je iz zdrave faze. Kad je pala na droge, izbegavala je da dolazi. Čuli smo se telefonom. Nije smela da me gleda u oči. Maja je bila nepredvidiva devojka. Mira je bila mirnija. Možda je to njihovo ponašanje bilo programsko, da bi se revanširale ocu. Ne mogu to da tvrdim. Deca 80-ih su programski bila navučena na drogu – ispričao je svojevremeno Petar Peca Popović, poznati novinar i rok kritičar.

Mira je uplovila i u muzičke vode, postavši deo benda "VIA Talas", a osim nje, čini su ga: basista Ekaterine Velike Bojan Pečar, Miško Plavi i slikar Dušan Gerzić.

- VIA Talas je bila pozitivna ekipa, uvek nasmejani i veseli. Tako i taj "talas", koji vas podseća na nešto što vas ugodno ljulja. Voleli su dolaziti kod meni jer sam imao puno novina, časopisa i fotografija i ploča koje su obožavali da slušaju. Sedeli su na podu, i mogli su da puše. Bili su to klinci iz kvarta – izjavio je jednom prilikom rok kritičar Petar Peca Popović.

Iako na važnoj funkciji, Mijatović je imao razumevanja za želje svoje ćerke, te je tolerisao i bučne probe u podrumu vile.

- Svirali smo u podrumu Mirine vile, a tačno iznad bila je kancelarija njenog oca. Jednom je došao do nas i rekao nam: "Deco, izvinjavam se što prekidam, ali možete li samo malo stati? Imam gore Brežnjeva na vezi. Meni je žao što vas prekidam, ali nemojte barem tim činelama udarati, to mi smeta, po bubnjevima možete, to mi ne smeta..".Mi smo malo pričekali pa nastavili da sviramo – rekao je godinama kasnije njihov prijatelj i muzičar Milivoje Petrović - Miško Plavi.

Velelepno zdanje na Dedinju neretko je bilo i lokacja za njihove žurke i to dok ih je policija čuvala.

- Organizovale su zabave dok ih je čuvala policija. Možete zamisliti kakve su to zabave bile, na koje su dolazile sve gradske face – priznao je svojevremeno Miško Plavi.

"Via Talas" je imao sve zapaženije numere, a popularnost članova je rasla iz dana u dan. Negovali su autentičan stil koji ih je i izdvojio iz mase. Međutim, do iznenadnog raspada dolazi 1983. godine, a u grupi ostaju samo Bojan i Mira.

Mira je nastavila da živi brzim i burnim životom. U čuvenom prestoničkom klubu "Akademija" bila je stalni gost. Koristeći očeve veze, potpisuju ugovor u Sarajevu i sa novim muzičarima snimaju još jednu ploču "Perfektan dan za banana ribe", a naslovna pesma postaje veliki hit.

Miško Plavi i Mira bili su nerazdvojni drugari, iako su među njima bile orgomne razlike.

- Mira i ja smo bili najbolji prijatelji. Otac joj je bio predsednik zemlje, nasledio je moćnu zemlju, a ona je bila potpuno normalna, zvali smo je princeza sa Dedinja - istakao je jednom prilikom.

Tokom osamdesetih prestoničkim ulicama počela je da vlada droga, a omladina je vrlo brzo poklekla pred ovim užasnim porokom. Među njima bile su i sestre Mijatović, koje su nedozvoljene supstance, kako pretpostavljaju ljudi iz njihovog društva, probale zbog bunta i radoznalosti.

I dok je Mira osvajala muzičku scenu, Maja je živela povučenijim životom u Sarajevu, gde je verovatno bila sklonjena od lošeg društva.

U to vreme, jugoslovenska omladina uveliko je upoznala narkotike, kojima su se odale i sestre Mijatović, najverovatnije iz bunta.

Dok se Mira bavila muzikom, Maja je živela u Sarajevu, najverovatnije kako bi bila zaštićena od "lošeg društva". Okušala se i kao glumica u Narodnom pozorištu u Sarajevu, a svojevremeno je vodila emisiju "Nedeljno popodne" na TV Sarajevo. Najviše slobodnog vremena provodila je sa dizajnerima i velikim umetnicima tadašnje Jugoslavije.

– Maju su poslali u Sarajevo da je zaštite od lošeg društva. Bila je jako zgodna, ali i slomljena, možda zbog nedostatka majke. Majka im je poginula, a otac imao puno obaveza, a nije lako odrastati bez roditelja, tako se razviju traume za celi život. A kad nema roditelja imate bandu, imate zaštitnike koji to zapravo nisu– istakao je Peca Popović jednom prilikom.

Vremenom su narkotici uzeli danak, a Maja je od omiljene devojke u društvu postala ona koju svi izbegavaju. Povukla se u sebe i nestala sa scene.

– One su bile radoznale gradske devojke koje su živele 26 sati dnevno. Dok je bila bolesna Mira je izbegavala druge, jer se toga stidela. Ne smem ni pomisliti kakav joj je bio prelaz od devojke oko koje se vrteo ceo svet do devojke koju svi izbegavaju. Strašna mi je pomisao da je morala uvek kod sebe imati određenu količinu novca s kojim bi mogla da kupi drogu. Mislim da je Maja bila ta koja ju je navukla, jer je ona bila znatiželjna i želela je sve da proba. Toga su se stidele, pa su to i skrivale od mene, to je bila njihova slabost i sramota. Pobegle su od nas kako ne bi videli kako se uništavaju – rekao je Miško Plavi jednom prilikom.

Mira Mijatović preminula je 1991. u Beogradu od prekomerne doze heroina u svojoj 30 godini. Da zla kob ove porodice bude još veća, njena sestra Maja umrla je iste godine u razmaku od svega nekoliko meseci.

— Niko nije znao ni kada je umrla Mira, a isto tako puno kasnije saznali smo da je umrla i Maja. To je bila velika sramota, odlazak dve kćeri predsednika države — prisetio se on i dodao da ni sam nije znao od čega su tačno umrle.

Dve godine nakon smrti Maje i Mire, preminuo je i njihov otac Cvijetin. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, u običnoj parceli, iako se očekivalo da će njegovo telo biti pokopano u Aleji narodnih heroja ili zaslužnih građana.