SUTRA SLAVIMO VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE: Ove stare običaje svi treba da ispoštuju, a naročito žene sa 1 problemom

Pročitajte narodna verovanja za praznik Presvete Bogorodice i saznajte šta srpski pravoslavci ne bi trebalo da rade na ovaj dan

Objavljeno: 03.12.2023. 15:00h
Autor:
Vavedenje presvete Bogorodice, Foto: Profimedia

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Vavedenje Presvete Bogorodice, koji simbolizuje dolazak trogodišnje Marije u Jerusalimski hram i njeno zaveštanje Bogu.

Danas će svaki vernik da posti jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.

Bogorodica je rođena u Nazaretu, a ćerka je Svetih pravednika Joakima i Ane. Na rođenju je dobila ime Marija, i sa roditeljima često odlazila u jerusalimski hram još kao beba.

foto: Profimedia

Ana je, prema predanjima, Mariju rodila u sedamdesetim godinama uz Božji blagoslov. Pre nego što je ostala trudna, Ana i Joakim su se zavetovali da će, ukoliko budu imali potomstvo, dati svoje dete u hram. Tako je još u svojoj trećoj godini Marija uvedena u hram u Jerusalimu, gde ju je na ulazu dočekao otac Svetog Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. On ju je postavio na prvi od dvanaest stepenika koji su vodili u najsvetiji deo, nazvan Svetinja nad svetinjama. Marija se na ostale stepenike popela sama, iako je to bilo teško i odraslim ljudima.

To je zapravo događaj koji 4. decembra proslavljamo kao Vavedenje, odnosno ulazak Presvete Bogorodice u hram. Vavedenje je i slava manastira Hilandara.

Marija je u hramu ostala devet godina. Pošto su joj u međuvremenu umrli roditelji, sveštenici su odlučili da je udaju za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu.

Tako su, prema predanju, zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda. Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu, tako da je ona bila prva monahinja - ona koja je život zaveštala Bogu.

foto: Shutterstock

Po crkvenom kalendaru za decembar 2023. godine 4. decembra slavi se kao ženski praznik, i to posebno od strane porodilja i žena koje se nadaju zaštiti i blagoslovu za potomstvo.

Tradicionalno, izbegavaju se važni poslovi, a veruje se da će poštovanje ovog dana doneti sreću i blagostanje.

Vernici pažljivo posmatraju vremenske prilike, tražeći znakove o tome kakva godina može da ih očekuje. Ova verovanja prenose se s kolena na koleno, čineći Vavedenje značajnim kulturnim i verskim nasleđem. Posebna pažnja se zato i posvećuje vremenskim uslovima, s uverenjem da oni odražavaju karakter naredne godine. Sunčan dan označava lepu i sunčanu godinu, dok kiša ili jak vetar ukazuju na plodnu ili nerodnu godinu, respektivno.