LAUŠEVIĆ OVAKO OBJASNIO UBISTVO KOJE JE POČINIO 1993: Psihijatar Marić je tad izvršio veštaćenje i sve otkrio DO DETALJA
Cenjeni psihijatar Jovan Marić preminuo je u 82. godini, a njegovo veštaćenje Lauševićeve ličnosti i dela ostavilo je veliki trag u bogatoj karijeri.
Autor:
Sve je rasrtužila vest da nas je napustio dr Jovan Marić, naš čuveni psihijatar, pisac, bivši profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i diplomata. Nikada se nije ustručavao da iznosi svoje stavove bez dlake na jeziku i po tome će ostati upamćen, kao i po velikom doprinosu nauci o psihi čoveka. Osim toga, imao je vrlo intrigantan privatni život o kojem se godinama piše i priča.
U Bijeljini je završio srednju muzičku školu, instrument klavir i bio je gradski prvak u šahu. Majka mu je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Gracu, a otac na Pravnom fakultetu na Sorboni. Pre Drugog svetskog rata mu je otac bio narodni poslanik, 1945. godine je streljan kada je Marić imao tri godine. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u junu 1964.
Tri godine je radio u bolnici u Bijeljini na hirurgiji kao asistent na operacijama i na ginekologiji. Bio je redovni profesor Medicinske etike i Psihijatrije na Medicinskom fakultetu, Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Medicinskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu i na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, upravnik je dnevne klinike u Institutu za psihijatriju u Beogradu, autor više udžbenika i trilogije o Srbima.
Pružao je psihijatrijsko veštačenje na sudu i bio ambasador u Nigeriji od 2014. do 2016. godine kada je smenjen posle negativnog publiciteta tabloidnih medija.
Čuveno veštačenje Lauševića
Kobne noći između 30. i 31. jula 1993. godine Žarko Laušević ubio je Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19), a Andriju Kažića ranio u predelu genitalija, nedaleko od podgoričkog kafića nakon tuče.
Prema tadašnjim navodima medija, do sukoba je došlo kada su Laušević i njegov stariji brat Branimir napadnuti. Tom prilikom je Žarko pucnjima iz svog pištolja usmrtio napadače. Nakon incidenta, osuđen je na 15 godina zatvora za dvostruko ubistvo. Presuda je nekoliko puta preinačena.
Psihijatar Jovan Marić je ispričao da je bio u timu koji je vršio neuropsihijatrijsko veštačenje glumca nakon ubistva. Kako kaže, tom prilikom je pitao Lauševića da objasni kako je došlo do incidenta, odnosno, da li je ponašanjem ili gestikulacijom isprovocirao konflikt.
Marić kaže da je Žarka Luševića upitao sledeće: "Vi ste glumac, znate li da ste neverbalno mogli da omalovažite sagovornika, a da ništa ne kažete?"
Nakon pitanja je, kako Marić tvrdi, usledio Lauševićev odgovor: "Ne sećam se". On dodaje da je Laušević verovao da je u pitanju nesrećan slučaj.
"Verujem da je hteo da zaštiti brata, koji je od udarca pao na zemlju. Laušević je iz svoje torbe izvadio pištolj i pucao na dvojicu, dok je trećeg ranio. Očevici su kazali da Laušević nije prvi počeo raspravu, ali je pitanje da li je svojom gestikulacijom, pošto je on glumac možda svojim telom nešto poručio, pa ih je to iznerviralo i onda su napali njega i njegovog brata", objašnjava Marić.
Kada je počelo suđenje Žarku Lauševiću, glumac je ispričao svoju stranu priče.
"Te večeri odlučili smo da, pre nego što odemo na spavanje u sestrin stan, da nešto pojedemo i popijemo po pivo. Svratili smo u kafić gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu: 'Kakva je ovo galama?' Čula se neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je: 'Šta je bilo, momak?', kazao sam: 'Ništa, sve je u redu", ispričao je Laušević, dodajući:
"Ovakav dijalog je ponovljen drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu. Prišao je još jedan momak i ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran…Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta. Sećam se samo delova događaja, jer mi je u glavi bilo sve pomešano. Osećao sam da mi se torba koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena i u kojoj je bio pištolj – otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha. Vidim zatim da moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak koji ga bez prestanka udara nečim u glavu", posvedočio je glumac na saslušanju.