KAKO JE OD LEPOSAVE POSTALA LOKICA: Kada je OVO rekla pred kamerama, Čola više nikad nije hteo da čuje za nju

Lokice su bile senzacija broj jedan u bivšoj Jugoslaviji. Njihova poplarnost je bila toliko velika da je Tito insistirao da one odigraju još jednu tačku samo za njega, što su one rado i činile.

Popularnost su stekle kao plesna prateća grupa Zdravku Čoliću. Neverovatni spektakl je bio gledati zgodne balerine kako izvode komplikovane korake uz moćni glas Zdravka Čolića.

Ali malo ko zna da je među njima bilo svađa i previranja. Naime, pre par godina upravo je Lokica otkrila kako je u jednom intervjuu javno rekla da Zdravko Čolić nema talenat za igru, ali da je vrednim radom i trudom postigao to da se uklopi u Lokice.

Izgleda da je ta njena izjava toliko pogodila Čolu da se toliko naljutio na slavnu balerinu da sa njom više nije progovorio ni reč.

"I ja u kameru kažem kako Zdravko nije talentovan za igru, ali da se radom i trudom uklopio sa nama i da se na koncertima vidi rezultat tog rada. Međutim, ništa posle tog "ali" nije vredelo. Tom izjavom sam ga, u stvari, izvadila, a on se naljutio namrtvo, mada mi je bio kao mlađi brat. Žao mi je što nije malo talentovaniji za igru, ali je napravio čuda božja svojim glasom," rekla je Lokica jednom.

Malo ko zna da je Lokicino pravo ime Leposava koja je rođena 31. marta 1946. godine u Beogradu. Dok joj je otac radio u inostranstvu, majka Grozdana je vodila računa o Lokici koja je rasla u urbanu devojku. Beograd je zahtevao urbanije ime od Leposava, pa je tako nastala Lokica.

Imala je samo 5 godina kada je počela da igra u pozorištu "Boško Buha". Kada je imala deset godina, primljena je u Baletsku školu „Lujo Davičo“. Uporedo sa njom je završila osnovnu školu i Petu beogradsku gimnaziju.

Na šestoj godini baleta je shvatila da ne želi da se bavi klasičnom igrom, već modernom. Međutim, pošto je otac želeo da Lokica bude inženjer, upisala je Arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu. Od njega je nasledila vojničku disciplinu, marljivost i doslednost. Imala je svoju plesnu grupu „Lokice“ koje su bile veoma popularne sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Shvatila je da nema dovoljno vremena za fakultet i grupu pa je počela vanredno da studira. Zaposlila se u Kikindi, u fabrici trikotaže, gde je kreirala modele. 1974. godine je diplomirala Athitekturu. Džez igru i koreografsko znanje je specijalizovala u njujorškom American Dance Centru kod Elvina Ejlija. Pet godina kasnije je želela da ostane u tom gradu, ali pošto je jedinica, nije mogla da ostavi roditelje, piše Biografija.org

Jedna od najvećih Lokicinih ljubavi je koreografija pa je kao koreograf radila za televiziju i pozorište. 1984. godine je osmislila koreografiju za zatvaranje Olimpijade u Sarajevu. Jedina je beogradska koreografkinja koja je tri puta nastupala u sklopu najzahtevnijih projekata na Televiziji Zagreb. Bavila je se i džez-dens pedagogijom.

Kao arhitekta je projektovala zgradu od 11 spratova u Prištini. 1981. godine je osnovala baletsko-rekreativni studio L. Imala je privatnu baletsku grupu i nije dozvoljavala da njene članice igraju na drugim mestima. Sama je kupovala i osmišljavala kostime. Napravila je i Nove Lokice koje su nastupale u šou programima od 1989. do 1991. godine. Bila je perfekcionista i zvali su je Hitler. Za svaku grešku, igračicama je skidala od plate, ali prvo je kretala od sebe i prema sebi je bila najstroža.

Oprobala se i kao voditeljka pa je na Trećem kanalu RTS, od 1993. do 1999. godine, vodila emisiju o zdravom životu pod nazivom „Lokica na 3K“. Želela je da pokaže ljudima da i u vreme inflacija mogu dobro da se osećaju.

Bila je jedan od najstrožih članova žirija u emisiji humanitarnog karaktera, „Plesom do snova“.

Najveći plesni talent šou na našim prostorima počinje 21. oktobra u 20h na Kurir televiziji. "Rame uz rame sa Draganom" je spektakl koji ne smete da propustite!

Predavala je scenski pokret na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Svoje iskustvo i savete o ishrani i vežbanju je podelila sa drugima putem knjiga „Pametno telo“ i „Pametno telo zauvek“. Od tada se zalagala da svi, i mladi i stari, počnu da se bave fizičkom aktivnošću. U 55-oj godini je prestala da puši cigarete jer je odlučila da za njene pare, niko ne sme da je pravi budalom.

U Lokicu su bili zaljubljeni najlepši momci Beograda, a zapazio ju je i francuski pevač Antoan. Nakon njegovog koncerta u Beogradu, našli su se u diskoteci „Kod Laze Šećera“. Pevač nije mogao da skine pogled sa nje. Na haubi Lokicinih kola je ostavio trag u snegu „Je t’aime“.

Kada je bila mlađa, mnogo je putovala. Dugo joj je Njujork bio omiljena destinacija, ali to se promenilo kada je posetila Šangaj. Zbog materijalne situacije je morala putovanja da svede na minimum, ali i dalje je nemirnog duha i puna planova.

1983. godine se udala za arhitektu Zorana Zekića. 15. februara 1984. godine je rodila ćerku Ognjenu. Devedesetih godina su joj preminuli roditelji i suprug koji je imao samo 48 godina. Ćerka nije krenula majčinim stopama, već se bavi dizajnom i radi kao stilista. Oduvek su imale prijateljski odnos, a Lokica nije terala Ognjenu da bude inženjer ili pravnik, već ju je pustila da radi ono što voli.

Bonus video: