DO KRVI BIČUJU SVOJE ŽENE, LOME IM GRANE OD LEĐA: Najbizarniji ritual afričkog plemena, a tek šta rade mladim dečacima

U toku rituala za izbor supruge, kandidatkinja ne sme pokazati znakove slabosti. Suze zbog bola ili bilo kakvi pokazatelji patnje su zabranjeni. Ako prođe test, smatra se strpljivom i vrednom za udaju. Pleme Hameri strogo procenjuju neudate žene i preferiraju one sa više ožiljaka, koji mogu biti korisni u budućnosti.

Hameri su etnička grupa smeštena u Etiopiji sa populacijom od oko 75.000 ljudi. Njihovo verovanje je da zemljište ne pripada pojedincima i da koncept vlasništva nad zemljom nije poznat. Zemlja, po njihovom shvatanju, pripada svima i naziva se "Buš".

Kako oni žive?

Njihov svakodnevni život nije lak, jer žive u neprijateljskim okolnostima i suočavaju se sa nedostatkom vode, smešteni u tipičnim afričkim selima. Njihova glavna delatnost je uzgoj ovaca, a muškarci imaju dominantan položaj u društvu. Žene se bave obradom slabo plodne zemlje, gajeći kukuruz i pasulj, koji čine osnovnu ishranu većine plemena u dolini reke Omo, u južnoj Etiopiji. Ručni rad je izuzetno težak, a žene takođe obavljaju kućne poslove i brinu se o deci.

Hameri jako vode računa o svom izgledu. Podvrgavaju telo različitim tretmanima za ulepšavanje, na primer, premažu ga crvenom pastom koja je mešavina oker i užegle masti. U proseku se pere jednom mesečno i zamenjuje novim. Ovaj tretman nije namenjen samo ulepšavanju i učvršćivanju kože, već štiti i od insekata i životinja koje se nalaze u tom delu sveta. Žene Hamer nose neobičan, gotovo bajkovit nakit, izrađen od šarene ovčije kože, a takođe i fascinantne frizure oblikovane maslacem i crvenom glinom. Svaka od Hamer žena je majstor u pravljenju frizura koje podsećaju na dredove. Da bi sačuvale ove frizure od oštećenja tokom spavanja, koriste posebne jastuke.

Kako se određuje bračni status žene?

U njihovoj kulturi, svaka žena treba da zna gde joj je mesto. Bračni status žene se određuje putem velikih bakrenih ogrlica u obliku prstena. Prve supruge nose teške ogrlice oko vrata, uključujući i obruče sa okruglim cilindrom koji se ističe napred. Poligamija je norma, a prema njoj, prva žena nosi najviše ogrlica, dok sledeće imaju manje. Svaka žena mora da razume svoje mesto u hijerarhiji.

Čovek ima mogućnost da ima četiri supruge. Za svaku od njih, pruža porodici svoje žene poklon u vidu stoke. Dužan je jednom mesečno da spava sa sve četiri žene u isto vreme, da dokaže muškost. Društveni status čoveka određuje se brojem krava u njegovom vlasništvu. Što više krava ima, to može imati više supruga. Ove ogrlice su znak muževe ljubavi i poštovanja prema delu koje žene obavljaju.

Prstenje je neodvojivi deo života Hamer žena, iako nošenje može biti bolno zbog loše postavljenih i uskih prstenova. Ove žene oblače se skromno, noseći gornje delove ili tunike od kozje ili ovčje kože, ali bogato ukrašene raznim kamenčićima i školjkama. Njihova lepota je izvanredna, sa dugim vratovima, pravilnim nogama, velikim smeđim očima, belim zubima i istaknutim usnama. Dok šetaju savanom, svojim vitkim telom i elegantnim korakom podsećaju na gazele.

Žive bez modernih udobnosi

Hameri žive bez modernih udobnosti kao što su struja, telefoni ili drugi civilizacijski blagoslovi. Njihova zajednica funkcioniše prema tradicionalnim plemenskim standardima postavljenim od strane starih i vođa iz njihove sredine. Sela se sastoje od oko 15 koliba okruženih ogradom koja služi kao zaštita od divljih životinja i potencijalnih neprijatelja.

Enterijeri Hamer koliba su jednostavni, sa kaminom za pripremu hrane i zagrevanje tokom noći, kao i jazbinama od životinjske kože. U poređenju sa drugim plemenima, unutrašnjost Hamer koliba je čista i uredna. Kao nomadski pastiri, grade kuće koje se lako prenose na druga mesta bogata vegetacijom za ispašu stoke.

Hameri redovno posećuju pijacu u Turmiji, gde trgovci iz plemena prodaju svoje proizvode i gde se žene druže sa ženama iz drugih plemena. Ova tradicija je prisutna već stotinama godina - prabake su je praktikovale, majke su je nastavile, a danas je i dalje živahna. Na ovim sajmovima Hameri prodaju svoje proizvode poput mleka, goveđe krvi, sira, koza, ovnova i piva, dok kupuju voće, povrće i tekstil.

Kako dečaci ulaze u svet odraslih?

Ulazak u svet odraslih za dečake označava tradicionalna inicijacija poznata kao Ukuli. Prema Hamer tradiciji, muškarac može tražiti ženu samo ako prođe ovu ceremoniju, pa mnogi prolaze kroz nju u kasnijim godinama, često u svojim tridesetim ili četrdesetim. Ceremonija traje nekoliko dana, a svaki učesnik dobija ime Ukuli, koje mu dodeljuje poglavica. Ključni zadatak je hodati između 12 do 20 bikova bez pada, dok stoje jedan do drugog.

Ako prođe test, smatra se odraslom osobom i spremnom za brak, imajući samo četiri pokušaja. Kandidat ulazi u izazov potpuno obnažen, ali pre nego što to uradi, prvo čisti svoje telo pokrivačem od kravljeg izmeta pomešanog sa peskom kako bi isprao svoje grehe.

Ova ceremonija okuplja čitavu Hamer zajednicu i predstavlja veliku proslavu. Žene i muškarci ukrašavaju svoja tela brojnim slikama za ovu priliku. Žene donose pivo od sira jer muškarci vole da ga piju u velikim količinama. U celom selu, tokom proslave, može se osetiti miris fermentisanog semena sira i kvasca. Ukuli ceremonija je takođe prilika za uspostavljanje veza između muškaraca i žena, posebno tokom zajedničkih plesova. Ako devojka pokazuje interesovanje za dečaka, jednostavno ga udari nogom ili ga istuče.

Tokom pesama i plesova, Hameri nose zvečke pričvršćene za noge. Ples je simboličan i predstavlja prolazak kroz test muškosti. Ako dečak ne prođe ovaj izazov, postaje teret i sramota za svoje pleme, te mora da čeka godinu dana da ponovi ceremoniju. Ako mladić uspe, postaje Donza i privremeno se pridružuje grupi Moza, imajući svoje rituale i posebnu ishranu. Slavlje se nastavlja do duboko u noć, kada mladić bira svoju buduću ženu, a potom se vraća svojoj porodici da se oženi ženom starosti između 18 i 30 godina.

Međutim, prolazak kroz ceremoniju Ukuli nije dovoljan. Mladić takođe mora dobiti pristanak roditelja. Konačno, da bi sklopio brak, mladoženja mora platiti mladinu cenu u vidu stada goveda. Pravilo je da 17-godišnja devojka stupi u brak sa 30-godišnjim muškarcem. Ova praksa često dovodi do toga da mnoge od njih postaju udovice u relativno mladom dobu, zbog čega je ceremonija Ukuli od presudne važnosti za celu zajednicu.

Flagelacija - test za buduću suprugu

Pre nego što stupi u brak, muškarac mora da podvrgne kandidatkinju za ženu specifičnom ispitivanju. Iako je to bolno iskustvo za ženu, neophodno je ako želi da nađe supruga. Ovaj test podrazumeva traženje tankih grančica koje žena daje muškarcu. Tokom rituala, žena se bičuje posebnom vrstom štapa i ne sme pokazivati znakove slabosti. Ne sme plakati ili na bilo koji drugi način pokazivati bol. Ako prođe ovaj test, smatra se strpljivom i vrednom udaje. Bičevanje predstavlja ritualnu ceremoniju na kojoj mlade žene dokazuju svoju posvećenost muškarcima. Čovek koji ih bičuje ne sme biti već oženjen.

Za žene iz plemena Hamer, vidljivi ožiljci na telu predstavljaju dokaz posvećenosti muškarcima koji su ih bičevali, nanoseći im rane. Ovi ožiljci takođe služe kao pozivnica, ako je potrebno, za one koji su ih bičevali, posebno ako neka od njih postane udovica. Ožiljci na njihovim telima predstavljaju znak predanosti, i muškarac koji ih je povredio ne može odbiti da im pruži pomoć ili izdržavanje tokom teških vremena. Ovo nije simulirano bičevanje, već ozbiljan ritual gde muškarci koriste tanke grane koje su oštre kao britva da udaraju ženska leđa do krvi.

Svaka žena teži da ima što više ožiljaka. Da bi ožiljci bili vidljiviji, žene pre bičevanja mažu svoje telo maslacem, što takođe umanjuje bol. Bičevanje je ključni deo ceremonije Ukula. Ravnopravno sa muškarcima, žene pokušavaju da ih izazovu vikom, pesmom, zadirkivanjem i bockanjem. Ako uspeju, prepuštaju im štapove i traže da ih bičuju. Strah od odbijanja od strane muškaraca nalaže ženama da učine sve što je potrebno da se udaju i osnuju porodicu.

Vredna žena ponos je muškarca

Pre braka, Hameri imaju potpunu se*sualnu slobodu. Nakon što je zaključen, ostaje samo u domenu čoveka. Ako prva žena ne može da rodi dete, sledeća preuzima zadatak. Žena iz plemena Hamer je odlučna, snažna, živi po vekovnoj tradiciji, istovremeno je verna i poslušna. Izuzetno vredan je čovekov ponos. Hamer deca imitiraju svoje roditelje. Ulepšavaju svoje telo ornamentima, farbaju kosu oker bojom, a lica šarenim linijama. Zanimljiva je činjenica da se svakom detetu pri rođenju daju tri imena - ljudsko, kozje i kravlje.

Iako su žene Hamer izuzetno lepe, kod muškaraca ne postižu veliki uspeh. Ne zato što ih ne zanima, već zato što ih je premalo. Žive kraće od žena, a priroda ih dodatno izlaže opasnostima u vidu divljih životinja ili plemenskih borbi.

Hameri su pronašli metod koji se zove Evangadi. To je ceremonija na kojoj mladići biraju devojke skačući i prilazeći im. Celo selo gleda ovo. Tokom ovog neobičnog plesa, muškarci i žene se zbližavaju. Sve u atmosferi zabave, smeha i pevanja koje traje oko sat vremena. Ceremonija se završava zajedničkim plesom.