Dok je Herman Gering na smrt osudio milione ljudi, njegov mlađi brat Albert, boem i čovek koji je mrzeo naciste, zaslužan je što je više istaknutih Jevreja i mnoge druge zatvorenike spasio je od sigurne smrti.
Slučaj između Alberta i Hermana Geringa, dva brata razdvojena u Drugom svetskom ratu, zapanjila je javnost širom sveta.
Dok je jedan brat Herman postao ponosni član nacističke Hitlerove partine, drugi, Albert, izabrao je potpuno drugačiji put, trudio se da spase ljude on ozloglašenog Firera.
Godine rata su usmerile brata protiv brata, jer je Albert predvodio otpor protiv svog brata i njegove izabrane organizacije, oslobađajući stotine potencijalnih žrtava.
Naime, Albert Gering je spasao toliko bespomoćnih Jevreja zbog odluke da ne prihvati nacističku vlast.
Alberta je nekoliko puta hapsio Gestapo, ali je pušten uz bratovu pomoć.
Albert Gering je radio kao direktor za izvoz u češkoj fabrici oružja. Sa te pozicije je uspeo da spase mnoge zaposlene, među kojima i direktora Jana Moraveka i njegovu porodicu. Štitio je nekoliko pripadnika češkog otpora i pokrivao njihove akcije.
Savremenici su prepričavali, pa je ostalo i zabeleženo da je jednom skinuo jaknu, klekao na kolena i ribao trotoar zajedno sa Jevrejima kojima su nacisti naredili da očiste krv, kao javno poniženje.
Lekar Laslo Kovač bio je lični lekar Alberta Geringa od 1939. godine. On je bio osoba sa kojom je imao zajednički bankovni račun na koji je stavljao novac koji se dalje koristio da bi jevrejske izbeglice stigle do Lisabona. Nakon nemačke okupacije Italije 1943. godine, Gering je napisao propusnicu Kovaču kao njegovom ličnom lekaru.
Kada je Albert živeo u Bukureštu, u Rumuniji, dva nacistička oficira su ga videla na balkonu, prepoznala ga i uputila mu nacistički pozdrav 'Hajl Hitler', ali je Albert hladno odgovorio: 'možeš da me poljubiš u dupe...'
Šta se desilo sa Hermanom Geringom?
Posle Drugog svetskog rata Herman Gering je u Nirnbergu proglašen krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i osuđen na smrt vešanjem. Dana 15. oktobra 1946. godine, dva sata pre nego što je trebalo da se izvrši njegovo pogubljenje, izvršio je samoubistvo u svojoj ćeliji u Nirnbergu, uzevši pilulu otrova koju je uspeo da sakrije od čuvara tokom zatočeništva. Pre nego što je izvršio samoubistvo, tražio je od brata da mu obeća da će se brinuti o njegovoj supruzi Emi i ćerki Edi.
Godine nakon Drugog svetskog rata nisu bile naklonjene Albertu
Njegovo prezime ga je održalo u životu i omogućilo mu je da izvrši neverovatna dela, ali posle rata se okrenulo protiv njega. Albert je ispitivan na Nirnberškom sudu i čak je bio zatvoren dok nisu svedočili mnogi kojima je on pomogao u vezi sa njegovim herojskim delima.
Čak i nakon što je izbegao nepotrebno suđenje u Nirnbergu, Gering je uhapšen u Čehoslovačkoj zbog svog prezimena. Uskoro je pušten, samo da bi ponovo bio uhapšen od strane čeških vlasti i suočen sa suđenjem pred Narodnim sudom. Tek 1947. godine je oslobođen negativnih konotacija vezanih za svoje prezime.
Međutim, njegovi problemi s pravdom nisu bili gotovi. Gering se konačno vratio u svoju rodnu Nemačku te iste godine i otkrio da nije dobrodošao. Nemci su ga izbegavali zbog njegovog prezimena, ostavljajući ga bez posla i prihoda. Na kraju je uspeo preživeti zahvaljujući penziji koju je dobijao od vlade, što mu je omogućilo mali prihod sa kojim je mogao živeti u malom stanu.
1966. godine, Albert Gering je umro - i nijedno od njegovih antinacističkih dela nije bilo priznato u to vreme.Iako njegova neverovatna dela nisu bila hvaljena za njegovog života, danas se Gering smatra herojem koji se borio unutar nacističke Nemačke i protiv svog brata, da spasi što više ljudi.
Albert Gering je dokazao da humanizam ne poznaje granice, rasu, rodbinske ni bratske veze