ZAŠTO JE VIKTOR IGO VOLJENOJ ŽENI ZABRANIO DA NAPUŠTA KUĆU? Skoro 50 godina je bila zatočena i posvećena samo ovome

Tretirao ju je kao "skitnicu" a njena ljubav prema njemu je ostala nepokolebljiva.

Objavljeno: 14.09.2023. 13:46h
Autor:
Životna priča ljubavnice poznatog pisca, Foto: Profimedia

Viktor Igo je bio poznati francuski pisac klasike, ostao je upamćen po svojim vanvremenskim romanima. Interesantan je podatak da je provela 50 godina pedantno prepisujući njegove rukopise, uprkos finansijskim ograničenjima koja su je sprečila da priušti sebi čak i novu haljinu.

Njihov prvi susret

Njihovi putevi su se ukrstili na čitanju jednog od njegovih romana, gde je Žilijet, tada 27-godišnjakinja, igrala sporednu ulogu. Nisu ni znali da je u tom trenutku započeta ljubavna priča koja će im doneti bezgraničnu radost, bol izdaje i duboko razočarenje.

„Onog dana kada pored tebe prođe žena koja će te obasjati svetlošću dok hoda, izgubljen si, zaljubljen si. Postoji samo jedna stvar koju možeš da uradiš, da misliš na nju toliko jako da bude primorana da počne da misli na tebe."

Žilijet, rođena kao Julienne Josephine Gauvain, suočila se sa brojnim izazovima tokom svoje rane mladosti. Ostala je bez majke nekoliko meseci nakon rođenja i bez oca samo godinu dana kasnije pa ju je odgajao ujak.

Njeno putovanje u književnost i poeziju dovelo ju je do vajara Džejmsa Pradiera oko 1825. godine, što je rezultiralo rođenjem njihove ćerke Kler. Međutim, odlučio je da je ne oženi zbog svog uverenja protiv ženidbe sa manekenkama. Godine 1829, Žilijet je započela svoju karijeru glumice i živela je raskošno kao kurtizana.

Hugo je bio oduševljen svojom novoizabranom saputnicom, iako njegova nova partnerka uopšte nije bila svetica. Ona se oslanjala na novac od svojih bogatih mušterija kao jedini izvor prihoda. Obzirom je voljno ušla u ovu nekonvencionalnu vezu morala je da se oprosti od pozorišta, napusti svoju ulogu negovane žene i suoči se sa surovošću siromaštva.

Od bogatstva do krpa

Hugo, uprkos svom bogatstvu i uticaju, u početku nije finansijski podržavao Žilijet. Smatrao je da bi njeno sponzorisanje narušilo njegovu reputaciju a pored toga, nametnuo joj je stroga pravila zabranjujući joj da komunicira sa drugima ili da napušta kuću bez njegovog pristanka.

U isto vreme, Hugo je ostajao u braku i nije imao nameru da napusti porodicu. Iznenađujuće, ali on nije ni nameravao da prekine svoju vezu sa Žilijet. Umesto toga, predložio joj je da radi kao njegova sekretarica, odgovorna za prepisivanje svih njegovih rukopisa.

Podstaknuta ljubomorom, Hugova ljubav se povremeno manifestovala kao posesivnost i ponašao se kao da je poseduje. Žilijet nije odolela tome i bila je spremna da se u potpunosti posveti svom voljenom.

U međuvremenu trudila se da sastavi kraj s krajem, često pribegavajući zalaganju svojih stvari. Zbog svojih finansijskih ograničenja, često se uzdržavala od paljenja vatre u svom kaminu i, tokom posebno hladnih dana, ostajala je u krevetu po ceo dan.

Počela je da bledi.

Hugo nikada nije zaboravio na svoju ženu. Na vrhuncu ljubavne priče sa Žilijet, napisao je svojoj supruzi Adel: „Još nekoliko dana i onda ću te zagrliti, moja Adel. Nadam se da ću do 1. novembra imati tu sreću.” Svako pismo je bilo preplavljeno najlepšim rečima upućenim ženi i porodici.

Dok je Hugo živeo luksuznim javnim životom, Žilijet je držao podalje od toga. Smela je da prati slavnog pisca samo kada bi nekoga posetio, a i tada ga je strpljivo čekala, osećajući se kao izopšteno. U jednom od svojih pisama upućenih njemu izrazila je svoja osećanja, rekavši: „Hvala ti što me tretiraš kao skitnicu."

Tokom 10 godina dobrovoljne izolacije, nestala je lepota u njenim očima. bila je sigurna da se pretvorila u neprivlačnu ženu. Međutim, nastavila je da hvali Huga i čak je primetila da on nije ostario ni dana i da još uvek poseduje sve svoje šarmantne osobine.

Hugo je, s druge strane, bio poznat po svojoj ljubavi prema zabavama. Gotovo svako veče je priređivao večere sa oko 30 ljudi. Njegov prepoznatljivi trik za zabavu uključivao je trpanje cele pomorandže u usta, a zatim punjenje obraza sa što je moguće više grudvica šećera. Posle bi sve to pomešao u ustima i progutao.

Hugo je bio popularan među ženama.

Bio je upleten u afere sa raznim ženama. Prema nekim procenama imao je preko 200 ljubavnica za samo 2 godine. Mogao je da provede jutro sa ležernom ženom, popodne sa popularnom plesačicom, a veče sa plemkinjom iz visokog društva. Međutim, Žilijetina ljubav prema njemu ostala je nepokolebljiva. Borila se sa rakom, shvatajući da se njen život bliži kraju, ali je retko govorila o tome.

Živela je dug, ali tužan život, preminula je u 77. godini. Pisac, međutim, nije prisustvovao njenoj sahrani zbog zabrinutosti povodom stava javnosti o tome. „Spasila mi je život u decembru 1851. Za mene je prošla izgnanstvo. Nikada njena duša nije napustila moju. Neka je vole oni koji su me voleli. Neka je poštuju oni koji su me voleli“, napisao je on.

Sam Hugo je preminuo dve godine kasnije u 83. godini. Njegovoj oproštajnoj ceremoniji prisustvovalo je zapanjujućih 2 miliona ljudi.