SVE ŽIVOTNE LEKCIJE NALAZE SE U CITATIMA ČUVENOG MEŠE SELIMOVIĆA: 29 najboljih rečenica koje svako treba da pročita

Mehmed Meša Selimović je rođen u istaknutoj bosanskoj porodici 26. aprila 1910. godine, u Tuzli. U svom rodnom mestu je završio osnovnu i srednju školu. Jedan je od najistaknutijih jugoslovenskih pisaca, a njegova dela postala su vanvremenska.

Najpoznatiji njegov roman jeste "Derviš i smrt" koji je nastao 1966. godine, a čuveni pisac je na njemu radio 4 godine. Osim toga što je roman osvojio sve značajnije domaće književne nagrade, postao je deo obavezne školske lektire. Sledi, takođe, značajan roman "Tvrđava" (1970). Ova dela prevode se i objavljuju i u drugim zemljama.

Iza njega su opstala brojna velika dela, dok iz svakog može da se izvuče velika pouka.

Danas vam predstavljamo neke od najmoćnijih citata iz romana "Derviš i smrt":

1. "Četrdeset mi je godina ružno doba: čovek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe."

2. "Nije čovek ono što misli, već ono što čini".

3. "Čovek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mesto čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposesti njegov osvojeni prostor, i on ce počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametne uslove. Kuda i kako da ode?"

4. "Oborio sam pogled, nikad čovek ne sme misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sećanja na nju zamenjuje skrivenu misao da je sve moglo biti drukčije, pa i ovo što me boli. Odlazi, senko, ništa nije moglo biti drukčije, i našlo bi se nešto drugo da boli. Ne može biti drukčije pa da bude bolje u ljudskom životu."

5. "Kasno je, sećanja, uzalud se javljate, beskorisne su vaše nemoćne utehe i podsećanja na ono što je moglo da bude, jer što nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvek izgleda lepo ono što se nije ostvarilo."

6. "Bilo bi lepo da sam skitnica. On uvek može da traži dobre ljude i drage krajeve, i nosi vedru dušu otvorenu za široko nebo i slobodan drum koji ne vodi nikuda, koji vodi svukuda. Kad čoveka samo ne bi držalo osvojeno mesto."

7. "Mi smo ničiji. Uvek smo na nekoj međi, uvek nečiji miraz. Vekovima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svetova, na granici naroda, uvek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu. Otrgnuti smo, a neprihvaćeni. Ko rukavac što ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. Drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo. Mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo. Nesreća je što smo zavoleli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav. Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naša nesreća. Kakvi su ljudi Bosanci? To su najzamršeniji ljudi na svetu, ni skim se istorija nije tako pošalila kao sa Bosnom. Juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo, a nismo postali ni nešto drugo. S nejasnim osećajem stida zbog krivice i otpadništva, nećemo da gledamo unazada, a nemamo kad da gledamo unapred. Zar smo mi slučajno tako preterano meki i surovi, razneženi i tvrdi. Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvesnost u ovoj neodređenosti, zašto? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti!"

8. "Život je širi od svakog propisa. Moral je zamisao, a život je ono što biva. Kako da ga uklopimo u zamisao, a da ga ne oštetimo? Više je štete naneseno životu zbog sprečavanja greha, nego zbog greha."

9. "Mlade devojke zamišljaju život i veruju rečima. Starice se boje smrti i s uzdahom slušaju o raju."

10. "Opet sam sam. Možda je i najbolje tako, ne očekuješ pomoć i ne bojiš se izdaje. Sam. Učinit ću sve što mogu, ne uzdajući se u podršku koje nema, i onda je moje sve što postignem, i zlo i dobro."

11. "Mislio sam da sam zaboravio, ali ništa se izgleda ne zaboravlja, sve se vraća iz zaključanih pretinaca, iz mraka tobožnjeg zaborava, i sve je naše što smo mislili da je već ničije, ne treba nam, a stoji pred nama, svetluca svojim bivšim postojanjem, podsećajući nas i ranjavajući. I sveteći se zbog izdaje."

12. "Slutnja je prvi glasnik nesreće."

13. "Nada je svodilja smrti, opasniji ubica nego mržnja."

14. "Nezadovoljstvo je kao zver, nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača."

15. "Ništa nemam osim uverenja da sam častan, ako i to izgubim, biću ruševina."

16. "Pa u tome i jeste sve - vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati.

17. "Bez te tačke za koju si vezan, život nije odlaženje i vraćanje - nego lutanje."

18. "Smatrao sam dužnošću i srećom da sebe i druge čuvam od greha. I sebe, uzalud je kriti. Grešne misli su kao vetar, ko će ih zaustaviti. U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladavaju? Čovek nije Bog, i njegova snaga je baš u tome da suzbija svoju prirodu, tako sam mislio... Sad o tome mislim drukčije... Svet mi je odjednom postao tajna, i ja svetu, stali smo jedan prema drugome, začuđeno se gledamo, ne raspoznajemo se, ne razumemo se više..."

19. "Smešno je možda, bio sam čovek s onim od juče i hoću da budem čovek s ovim od danas, drukčijim, možda i suprotnim ali me to ne buni jer čovek je promjena a zlo je ako ne poslušamo savest kad se javi."

20. "Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za šta znamo da će nas stići. Izuzetka nema, ni iznenađenja, svi putevi vode do nje, sve što činimo to je priprema, za nju, priprema čim zakmečimo udarivši čelom o pod, uvek je bliže, nikad dalje. Pa, ako je jekin, zašto se čudimo kad dođe. Ako je ovaj život kratak prolazak što traje samo čas, ili dan, zašto se borimo da ga produžimo dan ili čas. Zemaljski je život varljiv, večnost je bolja.

21. "Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se merio onim što više ne postoji. Ovako se mešaju utvare i život, pa nema ni čistog sećanja ni čistog života."

22. "Kunem se vremenom, koje je početak i završetak svega, da je svako uvek na gubitku."

23. "Nisam hteo da jedem, ni da pijem, odbio sam kad me nudila, hteo sam da budem drugačiji od ostalih, zato sam bio isti."

24. "Na šta god da se odlučim, morat ću da učinim ja, sam. Bilo da oprostim, bilo da namirim."

25. "Živi ništa ne znaju. Poučite me, mrtvi, kako se može umreti bez straha, ili bar bez užasa. Jer, smrt je besmisao, kao i život."

26. "Otvorio sam knjigu nasumce i naišao na priču o Aleksandru Makedonskom. Car je, priča se tu, dobio na poklon divne posude od stakla. Poklon mu se veoma svideo, a ipak je sve polupao. - Zašto? Zar nije lepo? - pitali su ga. - Baš zato - odgovorio je on. - Toliko su lepe, da bi mi bilo teško da ih izgubim. A vremenom bi se jedna po jedna razbijala, i ja bih žalio više nego sad. Priča je naivna, a opet me zaprepastila. Smisao je gorak: čovek treba da se odreče svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razočarenje neizbežni. Moramo se odreći ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne unište drugi. Moramo se odreći svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja."

27. "Postalo mi je jasno kako čovek umire, i video sam da nije teško. Ni lako. Nije ništa. Samo se sve manje živi, sve manje se misli, i oseća, i zna, bogato životno kolanje presušuje, i ostaje tanki končić nesigurne svesti, sve siromašniji, sve beznačajniji. I onda se ne desi ništa, ne bude ništa, bude ništa. I ništa, svejedno."

28. "Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog. Pa ipak to činim, makar samo zato da još jednom pomenem čoveka koji je uneo toliko radosti u moj život."

29. "(...) Ali nikad ne znamo šta izazivamo u drugom čoveku rečju koja za nas ima sasvim određeno značenje i zadovoljava samo našu potrebu."