BIPOLARNI POREMEĆAJ LIČNOSTI: Uzrok, simptomi i vrste, evo kako da pomognete sebi ili članu porodice ukoliko ga imate

Bipolarni poremaćaj se karakteriše promenama raspoloženja, od duboke depresije do ekstremne euforije. One se ponekad brzo smjenjuju, a ponekad pojedina faza traje danima. Izvestan broj osoba s ovim poremećajem oseća samo depresiju, sa tek povremenom tzv. maničnom fazom.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od ovog poremećaja boluje 60 miliona ljudi u svetu. Svi imamo promene u raspoloženju, ali kod bipolarnog poremećaja ove promene su ekstremne i imaju veliki uticaj na život i funkcionisanje obolele osobe.

Uzrok nastanka

Niko nije sasvim siguran šta to prouzrokuje bipolarni poremećaj ili maničnu depresiju. Ima snažnih pokazatelja da, zato što se bipolarni poremećaj javlja i provlači kroz generacije porodica, ima genetsku osnovu.

Mozak ljudi sa bipolarnim poremećajem je izgleda osetljiviji na emocionalni ili fizički stres i ima smetnje u prenošenju nervnih impulsa koji normalno vraćaju mir i spokoj. Kroz osetljivu igru neuro-hemijskih supstanci u mozgu, mi regulišemo svoje raspoloženje,spavanje i apetit.

Nedostatak sna, raskidanje važnih veza i odnosa, promene u ustaljenom načinu života (čak i pozitivne, kao na primer polazak na fakultet) ili preterana stimulacija, mogu da prouzrokuju hemijski disbalans koji onda inicira maničnu epizodu.

Klinička slika

Svako ko boluje od bipolarnog poremećaja doživljava ga na sopstven i jedinstven način. Bipolarni poremećaj je potencijalno ozbiljna, onesposobljavajuća bolest.

Simptomi mogu da budu jako izraženi i mogu značajno da utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje pojedinca. Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja epizoda su različiti i jedinstveni. Kod nekih ljudi izraženo je pravilo pojavljivanja zavisno od godišnjeg doba, kod nekih je broj maničnih epizoda veći od broja depresivnih, a kod nekoga epizoda se ponavlja svakih par godina.

VRSTE

Bipolarni poremećaj tip I

Da bi se postavila dijagnoza bipolarnog poremećaja tip I, neophodno je da je osoba imala najmanje jednu maničnu epizodu tokom života. Maničnoj epizodi mogu prethoditi ili je mogu pratiti hipomanične epizode ili epizode major depresije, ali to nije nužan uslov za postavljanje ove dijagnoze.

Bipolarni poremećaj tip II

Da bi se postavila dijagnoza bipolarnog poremećaja tip II, neophodno je da je osoba imala najmanje jednu major depresivnu epizodu i najmanje jednu hipomaničnu epizodu, ali da nikada nije imala maničnu epizodu.

U nekim slučajevima, bipolarni poremećaj može biti sa mešovitim karakteristikama, što znači da su simptomi depresije i manije ili hipomanije prisutni u isto vreme ili se jako brzo smenjuju (npr. osoba se oseća tužno i beznadežno, a u isto vreme i veoma energično). Važno je naglasiti da se između epizoda sniženog i povišenog raspoloženja kod obolelih nalaze i duži ili kraći periodi normalnog funkcionisanja.

Manična faza-rana faza (hipomanija) obično počinje pojačanim osećajem zadovoljstva, samopouzdanja, društvenosti, kreativnosti i energije.

U ovoj fazi ljudi sa bipolarnim poremećajem su vrlo produktivni na poslu, kreativni, socijalno privlačni i zabavni za društvo. Zbog zadovoljstva koje pruža ova faza bolesti mnogi ne žele da potraže lekarsku pomoć.

Na žalost, ova faza brzo može da eskalira u razbuktalu maniju. Tokom sledeće faze ljudi pretežno postaju euforični, uvek previše energični i negiraju da nešto sa njima nije u redu. Loše rasuđuju, impulsivno se ponašaju, postaju besni, razdražljivi i svadljivi ako im se neko suprotstavi.

Drugi, koji ih poznaju, videće da njihovo ponašanje ne odgovara njihovom karakteru. Osoba vrlo malo ili uopšte ne spava, a i pored toga ima ogromnu energiju i snagu,govori toliko brzo da drugi ne mogu da isprate njeno razmišljanje, misli se toliko brzo smenjuju da to otežava koncentraciju i pamćenje ideja, lako im se ometa koncentracija skakanjem misli sa jedne ideje na drugu,preterano su pokretni, što je uočljivo i ljudima oko njih.

Nestrpljivo delovanje bez razmišljanja o posledicama - kao na primer - trošenje novca preko svojih mogućnosti, neadekvatne i indiskretne seksualne aktivnosti, povlačenje budalastih koraka u poslu.U svojoj najtežoj formi kod manije se može pojaviti i gubljenje smisla za realnost sa psihotičnim simptomima kao što su slušanje ili viđenje stvari koje u realnosti ne postoje (halucinacije) ili javljanje fiksiranih neosnovanih verovanja da je osoba Mesija ili da je obdarena nadljudskim moćima (sumanute ideje).

Depresivna faza-manična faza obično rezultira potpunim fizičkim i emocionalnim kolapsom u obliku bolne depresije koja obično sledi. U fazi depresije, znaci i simptomi traju više od dve nedelje, većim delom vremena i smanjuju mogućnost normalnog funkcionisanja.

Oni uključuju: uporno osećanje tuge, uznemirenosti, krivice i beznađa gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo; smetnje u spavanju sa iscepkanim snom ili preteranim spavanjem,promene u apetitu, gubitak težine ili gojenje,hronični umor i nezainteresovanost;problemi s pamćenjem, koncentracijom i organizovanjem misli;brojne fizičke smetnje i bolovi u telu bez nekog vidljivog razloga, misli o bezvrednosti i samoubistvu koje se ponavljaju.

Dijagnoza

Pažljivo se ispituje istorijat bolesti, razgovara se sa osobom kako bi se identifikovali znaci, simptomi i pravilo njihovih ponavljanja, i tako se dolazi do dijagnoze. Često se i porodica uključuje da bi se tačno shvatilo šta je po sredi i šta se dešava.

Lečenje

Osnov za svaki tretman bipolarnog poremećaja je korišćenje lekova (stabilizatori raspoloženja (psihostabilizatori), antidepresivi, antipsihotici, anksiolitici ) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspoloženje i funkcionisanje.

Dodatno, psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice i povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima takođe mogu doprineti lečenju, prenosi Stetoskop.info

Kako možete pomoći sebi ako bolujete od bipolarnog afektivnog poremećaja?

Kada je u pitanju ovaj poremećaj, dobijanje tačne dijagnoze i efikasnog tretmana je najvažniji korak. Međutim, s obzirom da je reč o hroničnom poremećaju, za koji je neophodno celoživotno lečenje, još neke stvari vam mogu pomoći:

• Vodite dnevnik – pratite svoje raspoloženje i beležite svaku promenu raspoloženja, kao i okidače koji su povezani sa tim promenama. Prepoznavanje tih okidača može vam pomoći da ih izbegnete ili da smanjite njihov uticaj. Takođe, kada se promene raspoloženje uoče na vreme, može se sprečiti da se razvije potpuna epizoda;
• Uspostavite rutinu – držite se jasnog dnevnog rasporeda aktivnosti, koji uključuje obroke, spavanje, svakodnevne obaveze, šetnju/fizičku aktivnost;
• Regulišite san – odlazite na spavanje na vreme (pre ponoći) i spavajte dovoljno (najmanje 7-8 sati), jer poremećaj sna može biti okidač epizoda;
• Hranite se zdravo – izbalansirana i zdrava ishrana može doprineti da se osećate dobro;
• Redovno vežbajte – svakodnevna fizička aktivnost (npr. lagane vežbe, šetnja) dokazano utiče na popravljanje raspoloženja i pomaže u upravljanju stresom;
• Držite se dalje od alkohola i droga;
• Izgradite mrežu podrške – pomoć i podrška bliskih osoba (porodice, prijatelja) je jako značajna, kako biste se bolje nosili sa ovim hroničnim stanjem;
• Napravite unapred plan za slučaj krize – kada ste u krizi (naročito u slučaju manične epizode) možda nećete imati uvida da vam je pomoć neophodna ili će vam biti teško da bliskim ljudima objasnite koja vam je vrsta podrške i pomoći neophodna, pa je bolje da napravite zajedno sa njima plan, kada ste dobro;
• Učite o bipolarnom poremećaju – upoznavanje sa ovim stanjem i njegovim tretmanom, može vam pomoći da prepoznate rane znakove pogoršanja i da potražite pomoć, pre nego što se razvije potpuna epizoda.

S obzirom da je reč o hroničnom i kompleksnom poremećaju, neophodno je da se i članovi porodice obolele osobe konsultuju sa stručnjacima i edukuju o samom poremećaju i tretmanu, kako bi mogli da pruže adekvatnu podršku oboleloj osobi. To može biti prilično iscrpljujuće, pa je važno da članovi porodice ne zanemare brigu o sebi, a nekad je poželjno da i oni potraže stručnu podršku i započnu svoj psihoterapijski proces.