KADA SE RADI KORONAROGRAFIJA I KAKO IZGLEDA ZAHVAT? Evo kako da se ponašate posle ove intervencije

Nakon pregleda i analiza, uputiće vas, ako je potrebno, na magnetnu rezonancu ili skener, a može da usledi i koronarografija, ako lekar posumnja da ste u opasnosti od srčanog udara. Atipičan bol u grudima, neobjašnjiva srčana slabost, nestabilna angina pektoris ili moguća stenoza arterije takođe ga prizivaju. Definitivno će potvrditi ili isključiti postojanje suženja na koronarnim arterijama srca. Iako spada u invazivne procedure, ne treba da se plašite: bezbedna je, ne traje dugo, a dobit je nemerljiva.

PRIPREMA

Obavezno obavestite kardiologa da li ste alergični na nešto ili ste imali reakciju na kontrastno sredstvo prilikom drugih snimanja. Muškarci treba da prijave ako uzimaju vijagru, žene da li su trudne. Nemojte da jedete i pijete osam sati pre intervencije. Ponesite nove laboratorijske nalaze krvi, a neposredno pre testa kod dijabetičara se proverava nivo šećera u krvi, svima se meri pritisak, radi EKG.

TOK TESTA

Koronarografija traje od 15 do 30 minuta. Prvo se u ruku stavlja kanila (intravenska linija) radi primanja terapije. Dobićete blagi sedativ da se opustite. Sledi dezinfekcija dela tela (prepona, ruku) kroz koji će, nakon lokalne anestezije, tanku elastičnu cevčicu (kateter) specijalista ubaciti u arteriju i njen put do srca pratiti na ekranu. Ako i osetite tup bol prilikom prodiranja katetera, pomeranje kroz telo nećete, a ubrizgavanje neophodnog kontrasta kroz kateter može da izazove blagi osećaj peckanja i vrućine. Kroz kateter se uvlači tzv. žičani vodič (debljine 0,35 mm), kojim se, pomoću senzora, meri pritisak ispod suženja i upoređuje s pritiskom u arteriji. Ako se registruje značajan pad ispod suženja, lekar će vas obavestiti da je potreban neki vid revaskularizacije.

REZULTATI Vidljivi su odmah.

Na ekranu se pokazuje da li se srce normalno snabdeva krvlju, ili postoji blokada. Ako je arterija začepljena, da bi se poboljšao protok krvi, lekar će uraditi angioplastiku - širenje krvnog suda pomoću specijalnog balona. U obzir dolazi i ubacivanje stenta (proteza), koji se smešta u arteriju suženu sklerotičnim naslagama. To će momentalno poboljšati protok krvi! Ovo je neophodno ako je suženje krvnog suda veće od 70 odsto, a to može da vodi i do pravljenja zaobilaznice za skretanje protoka krvi - bajpasa. Ako su suženja ispod 50 odsto, kardiolog će vam prepisati terapiju i dati savete kojih zdravih navika treba da se pridržavate.

POSLE INTERVENCIJE

Kad se završi testiranje, jak pritisak na mesto prodora katetera sprečiće krvarenje. Ako se uklanja iz prepone, iz istog razloga ćete morati da ležite nekoliko sati ravno na leđima, što može izazvati malu neprijatnost u leđnom delu. Neka vas neko odveze do kuće (odležaćete u bolnici nekoliko sati ili jedan dan), poželjno je i da narednu noć neko provede uz vas jer možete imati vrtoglavicu. Obično prolazi za 24 sata.

MINIMALNI RIZICI

Procedura je veoma bezbedna, ali postoje i izvesni rizici. To su krvarenje ili modrice na mestu uboda, ugrušci, pad pritiska, povreda arterije ili vene. Šanse od moždanog ili srčanog udara su minimalne.

ŠTA (NE)TREBA DA RADITE TOKOM OPORAVKA

- Neposredno posle intervencije ne treba da vozite i rukujete raznim aparatima i mašinama

- Odložite donošenje važnih odluka

- Odmarajte se što više

- Pijte puno vode (dva litra i više) da brže izbacite kontrast, ne konzumirajte alkohol i ne pušite

- Zavoj uklonite nakon 24 sata. Stavite nov zavoj i držite ga još 12 sati ako ubodna rana krvari

- Možete da se istuširate, tri dana ne treba da se kupate u kadi, koristite hidromasažere, idete na bazen

- Tri dana ne nanosite kremu, losion ili mleko za telo blizu mesta uboda

- Dva dana nemojte da izvodite teške vežbe

- Dva dana se uzdržavajte od intimnih odnosa

- Sedam dana posle koronarografije idite kod kardiologa na kontrolu