NISAM IMALA ZA KIRIJU, KUPAMO SE U BURETU, A NAJSREĆNIJA SAM KAD SE UVEČE STISNEMO U KREVETU: Živim s decom u šatoru

Lusi Aura (41) poreklom je iz Londona i kaže da voli život bliže prirodi, radije nego da dane provodi u skučenom stanu, te je rešila da sa dvoje male dece započne život u šatoru. Vlasniku parcele u australiskoj Kurandi mesečno plaća zakup u iznosu od 59 evra te ističe kako na taj način uštedi više od 1.150 evra.

Ranije je kiriju za stan morala da plaća oko 1.200 evra mesečno.

- Nisam imala novca za plaćanje stanarine. Priroda me je zvala. Prepustila sam se tom pozivu i preselila u šator - objasnila je Lusi.

Instrutorka joge rekla je da je bilo prilično izazovno da deli mali prostor s decom, ali da se odlično zabavljaju, piše Blic Žena.

- Volim da budem više povezana sa prirodom. Ovo mi je omogućilo da budem u direktnom kontaktu s njom - tvrdi Lusi, samohrana mama.

Britanka je otišla u Melburn u Australiji 2011. godine nakon što joj je dojadio poslovni život u Londonu. Kaže da je imala želju da istražuje. Nakon putovanja po zemlji pre nego što se nastanila u Kvinslendu je upoznala muškarca i s njim je zasnovala porodicu, a tokom veze dobili su dvoje dece - ćerku u od sedam i sina u od pet godina. Međutim, par se razišao 2020., što znači da je Lusi morala da proda kuću koju je delila sa suprugom i našla se u situaciji da ne može da priušti kupoviu nove kuće, prenosi Metro.

Prvo je s decom uzela u najam farmu u Kurandi u Kvinslendu, ali kaže da su ih vlasnici zamolili da se odsele zbog ponašanja njenog najmlađeg sina.

- Moj sin je neodoljiv i vrlo emotivan, a ponekad i glasan. Dopuštam mu da bude takav, ali ljudi to ne vole - ispričala je Lusi.

Shvativši da ne može da plaća stanarinu za neku drugu nekretninu, samohrana majka kupila je šator i preselila se u kamp u februaru ove godine. Uprkos drugačijem načinu života, kaže da je unazad dve godine na dubokom duhovnom putovanju i trenutno veruje u to putovanje. Otkako živi u šatoru, Lusi je takođe shvatila da uživa u prirodi i jednostavnosti života.

- Možete da se ponovo povežete sa sobom i prirodom. Reč je o osećaju sigurnosti gde god da se nalazim. Većina dece nema mamu koja je stvarno prisutna s njima, već svi jure za materijalnim stvarima i novcem koji bi im to omogućio. A deca vole kad dele krevet sa mnom - objasnila je Lusi.

Kaže da voli da hoda bosa, a to dopušta i svojoj deci. Ipak, zbog loših higijenskih uslova i hodanja po blatu majka i deca su oboleli stafilokokne infekcije u martu. Zato je Lusi sad opreznija, pa kad je vreme vlažno i pada kiša, ona i deca nose cipele. U periodu dok su se lečili, porodica je ipak iznajlima kuću u blizini kampa.

- Bila je to moderna kuća. Uhvatila me je teskoba čim sam ušla tamo. Ne mogu da budem u betonskoj zgradi. Osećala sam se sputano - otkrila je Lusi.

Uz odlazak u školu u prirodi, Lusi se brine da njena deca uče o prirodi i skratila je vreme koje provode pred ekranom. Umesto toga praktikuju i osmišljaju klasične oblike igre i druženja na otvorenom.

- Skupljamo drva, ložimo vatru i to je ono što radimo većinu večeri - kaže ponosna majka.

Jedu organski uzgajanu hranu i kuvaju na plin, a njihov dvosobni šator ima frižider i sudoperu. Iako na njihovoj parceli nema tipične tuševe, na raspolaganju im je bure s vodom sunđerom gde mogu da se okupaju, a koriste jednokratni WC za kampove.

Možda se nekima ovakav način života čini teškim, ali Lusi kaže da uživa u njemu.

- Ujutro se iz kreveta odmah prebacim na prostirku za jogu. Volim da budem što bliže tlu. Tako su živeli naši preci. Energetski sam povezan sa zemljom. To je tako oslobađajuće - zaključila je Lusi.

Na društvenim mrežama rado deli svoju svakodnevnicu, a otkrila je i da u budućnosti planira da nastavi sa ovakvim stilom života, te se nada da će uzgajati svoje voće i povrće unutar neke komune, ali daleko od civilizacije i moderne tehnologije.

(Stil/ Blic Žena)