FILMSKA PRIČA NAJPAMETNIJEG SRPSKOG ZATVORENIKA KOJI IMA IQ 147: Dok je robijao, žena mu rodila 3 dece i radila na njivi

Đorđe Vasiljević Atila nezvanično važi za najinteligentnijeg srpskog kriminalca sa koeficijentom inteligencije od čak 147. Proveo je u iza rešetaka čak 13 godina tokom kojih mu se rodilo troje dece, a po izlasku iz zatvora i četvrto. Odrastao sa ocem alkoholičarem koji ga je fizički zlostavljao. Devedesetih godina kao dečak bio je prepušten sebi i beogradskom asfaltu. Sa 13 godina je upoznao majku za koju je mislio da je mrtva.

Na ulici je dobio nadimak Atila i počeo je da se upušta u sve ozbiljniji kriminal - krađe, iznude i razbojništva. Vasiljević je izašao iz zatvora 2015. godine. Živi u jednom malom mestu i najveći cilj mu je da izvede na pravi put svoje naslednike.

Kako je istakao, u njegovom slučaju je presudila glad i nemaština da uplovi u kriminalne vode.

- U mom slučaju je bilo nekoliko faktora, ali sam okidač se desio ispred stare robne kuće ’Beta’ u nekadašnjem Bulevaru revolucije. Taj dan sam proveo ceo dan gladan čekajući unproforski paket na koji smo imali pravo zbog babe izbeglice iz Bosne. Za to vreme gledao sam mlade momke, članove ekipe iz kraja, kako se šepure u skupim trenerkama, ’puma’ disk patikama i sa kajlama izlazeći iz ’poršea’. Rečju, u svom tom bogatstvu iz mojih očiju. Isto popodne, zbog kilometarskog reda za pakete, zakasnio sam po ostavljeni hleb u prodavnicu, i on je bio deficitarna roba tih dana, pa smo unproforske paštete jeli onako same. Tu noć je leglo polugladno dete da spava, a sledeće jutro je ustao budući kriminalac - rekao je za "Ekspres.net".

Sa ocem nije imao dobar odnos, iako je kasnije pokušao da razume njegove postupke.

- Imao sam razne faze razmišljanja o ocu. Postojalo je vreme kada sam krivio samo njega. Onda, kad je umro, počeo sam da ga pravdam kako jednostavno nije znao bolje i kako je moja krivica što nisam bio bolji sin. Međutim, kada sam se vratio iz paralelne Srbije, upoznao sam mog današnjeg kuma Jovu koji je njegovo godište, i koji me je naučio gomilu nekih životno bitnih stvari, a ja ih nisam znao zato što je moj pokojni otac bio takav kakav je bio. A pored toga, kum Jova ima uvek pravi savet za sve moje nedoumice koje često imam iako sam ušao u četrdesete. Iz svega toga sam zaključio da je Atila mogao možda i biti izbegnut da je moj otac ponekad bar potezao ruku da me pomazi, a ne...- priča.

Gostujući u emisiji "Crna hronika" na Kurir televiziji, otkrio kakav je bio život u zatvoru.

- Da li možete da zamislite najgoru vrstu mučenja koju možete da priuštite drugom ljudskom biću? Ovo je 30% gore od toga. Morate da shvatite da imate i drugu ekipu koji su zločinci, samo nisu grozni zločinci.

U zatvoru postoje časna dela i nedela. Časna dela u kriminalu su ubistvo u kriminalu, pljačka banke i slične stvari. Sa druge strane svi ti zločinci, kojima sam pripadao i ja, imaju majke, sestre, žene, decu. Negde ti ljudi imaju crnilo u sebi, ali oni popravljaju to crnilo time što muče ovog silovatelja ili pedofila. Jer su oni pre svega bolji od njega i nikada ne bi uradili tako nešto bez obzira što su uradili gomilu drugog zla.

Zatvorenicima je u zatvoru dosadno, nema televizije i nema radija. To je vreme kada su odrasli muškarci zatvoreni u jednoj sobi. Ako stražari nađu erotske novine, biju dok neko ne prizna čije su. Što je u principu totalno suludo, oni biju zato što ih treba tući, a ne zato što je to bitno. To je vreme kada nemate dušeke jer su previše tanki, ali ako stavite karton od kutije paketa i oni nađu, biju vas. To je vreme kada krijete flaše sa kojima trenirate jer je trening zabranjen, biju vas.

Čovek je zatvoren da odsluži kaznu sa zabranom kretanja. Ne da mu bude hladno ili vrućina, da nema lekove a bolestan je, da je gladan, da ne može da zagreje vodu pa mora hladnom i umire. Zašto su kazne od 40 godina nesvrsishodne? Prvo, svi posle 15 ili 20 godina postaju nevini ako imaju još iole mozga, a neretko i lude na način da ne znaju za bolje. Znači hranite ih za džabe jer oni više ne znaju zašto su tamo, niti ih to zanima.

Drugo to je već smrtna kazna sama po sebi. Videćete vremenom da ovo što ja pričam je sasvim realno. Ne postoji čovek koji je došao u zatvor po kazni od 35 godina, dobio 40 i da će izaći živ. Loša hrana, medicinska nega, uslovi i na kraju krajeva stražar se poistovećuje sa jednom stvari "pa šta ako umire, što je napravio ono onomad". Iako im nije posao da ga puste da umre - isprišao je svoje užasnu iskustvo.

A njegova žena je napolju prolazila kroz pakao, pokušavajući da zaštiti decu od svih loših situacija. Radila na njivama, u hladnjačama, gde god bi našla posao, kako bi obezbedila dovoljno finansija za osnovne potrebe, a u svemu joj je pomagala svekrva.

- Znala sam sve šta je on to radio. Na to sam gledala kao na njegov posao. Da ide da pljačka, da uveče ide negde, ujutru se vraća. To je bilo normalno. On je prema meni bio dobar. Ja sam ćutala, gledala u njega i čekala da mu prođe pubertet - kaže Maja Vasiljević i dodaje da je radila na njivama dok je on boravio u zatvoru - rekla je za "Blic".

Maja dalje priča da se jednom prilikom Vasiljević pokušao da se ubije, kako bi ona mogla "da nastavi dalje".

- Isekao je vene da bi meni bilo lakše da odem od njega. Ne znam šta je mislio u tom trenutku. Bio je klinički mrtav. Otišla sam u posetu kod nega i rekla da je to sad uradio i nikad više. Kada sam mu rekla da ako opet bude uradio to, ja ću sebi da oduzmem život isto - kaže Maja.

Zahtevala je od njega da se više nikada ne bavi kriminalnom ili će ga napustiti i otići sa decom.

- Godinama se radilo na tome da on bude bolji. Kada je imao vikend, pa kada je uhapšen ponovo... Ušao je u zlataru... Nije se vratio kući, čekala sam ga, bila sam trudna sa Andreom osmi mesec. Pozvao me je i rekao da je ponovo uhapšen - ja sam mu poželela da crkne. Bila sam jako ljuta i ostavila sam ga osam meseci bez posete. Morao je da shvati kako je kad me nema. On mi je pisao da me voli i da me ljubi, nisam htela da slušam. I onda sam mu iz čista mira u posetu sa Andreom i rekla mu da pogleda i da je to njegova ćerka. Tražila sam mu da se više nikad ne bavi kriminalom, inače mi odosmo - priča Maja.

Maja kaže da je njihovoj deci objasnila da je tata u zatvoru jer je pogrešio i da za svoju grešku mora da plati.

"Zadirkivali su nam decu, najstarijoj ćerki su pričali da je ološ kao njen otac"

Za to vreme, Maja je radila razne fizičke poslove, a pomoć je imala i od svoje svekrve.

- Finansijski nam je pomagala njegova majka. Ja sam išla u hladnjaču da prebiram jabuke, radila po njivama - kaže Maja.

Veoma teško je bilo uklopiti se u svakodnevicu kada je Đorđe izašao iz zatvora.

- On nije mogao da se zaposli, uvek ga je pratilo to da je došao iz zatvora i da nema mesta za njega. Brao je duvan dok čovek nije saznao ko je. Trebalo je dve godine da ga prihvate komšije... Kada smo otvorili igraonicu deca su se igrala besplatno u igraonici. Onda smo morali da otvorimo kafanu da pokrijemo troškove - zaključila je.

(Stil / Kurir / Blic / Ekspress.net)