PROFESOR RISTIĆ UPOZORAVA SVE NA KOBNE POSLEDICE TOPLOTNOG UDARA: Obavezno uradite OVE STVARI da biste sprečili INFARKT

Crveni meteoalarm je širom naše zemlje, te se čini da je leto konačno zavladalo u punom sjaju! Naime, kako su temperature ekstremno visoke, otežavaju obavljanje svakodnevnih obaveza, a što je još opasnije - mogu uticati na zdravljve, zato lekari imaju važna upozorenja.

Kako vrućina deluje na ljudsko telo?

Naše telo teži da održi unutrašnju temperaturu na 37,5 stepeni Celzijusa, bilo da se nalazimo u snežnoj oluji ili usred toplotnog talasa.

To je temperatura na kojoj su naša tela navikla da funkcionišu. Ali kako živa u termometru raste, telo mora više da se trudi da ne dozvoli da mu skoči unutrašnja temperatura.

Ovo može da zvuči jednostavno, ali to počinje da predstavlja izvestan napor za telo - a što su temperature više, telo se više napreže. Ako temperatura tela pređe 40 stepeni Celzijusovih, ono gubi mogućnost da se ohladi i možemo da doživimo toplotni udar, koji može biti fatalan.

Veći rizik srčanog udara

Ti otvoreni krvni sudovi dovode do nižeg krvnog pritiska i teraju srce da radi jače i pumpa brže kako bi krv nastavila da kola telom.

Ovo može da izazove blage simptome kao što su svrab od osipa koji je izazvala vrućina ili natečena stopala kad krvni sudovi počnu da popuštaju.

Ali ako krvni pritisak padne prenisko, tada do organa ne stiže dovoljno krvi koja im je potrebna i rizik od srčanog udara je veći. Istovremeno, znojenje vodi do gubitka tečnosti i soli, i, najvažnije, ravnoteža između njih u telu se menja. Dok znoj isparava, on dramatično povećava toplotu koja se otpušta iz kože. Ovo, u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom, može dovesti do toplotne iscrpljenosti.

Simptomi su:

• vrtoglavica
• mučnina
• nesvestica
• konfuzija
• grčevi u mišićima
• glavobolje
• jako znojenje
• umor

Ako krvni pritisak previše padne, rizik od srčanog udara raste.

Toplotni udar je najozbiljnija posledica visokih temperatura, on može biti i koban, a naš čuveni kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić objašnjava da njega karakteriše sniženje krvnog pritiska, zbog čega automatski mozak nema dovoljno krvi.

- U zavisnosti od vremenskih uslova, odnosno temperatura naš organizam reaguje širenjem ili sužavanjem krvnih sudova. Pri visokim temperaturama, krvni sudovi se jako šire, dolazi do pojačanog znojenja, i onda često krvni pritisak padne na granice koje su niže od normalnih. Toplotni udar se, upravo, karakteriše sniženjem pritiska. Automatski mozak nema dovoljno krvi, javlja se jedna vrsta nesvestice, omaglice, pacijent oseća da je nemoćan, malaksao, slab, ima ubrzan puls. To se često dešava u velikim gradovima, u centralnim regionima, gde je temperatura veća jer se zagrevaju zidovi i asfalt. Bilo ko da oseti ove simptome, treba da sedne u obližnji restoran ili na klupu, da se osveže sladoleom, ili hladnim osvežavajućim napitkom - kaže prof. dr Miljko Ristić.

Kod osobe koja je doživela toplotni udar, najvažnije je da se okrene na leđa i da joj se podignu noge, kao i da unese dovoljnu količinu tečnosti. Sa druge strane, obavezan je i pregled lekara.

- Padanje u nesvest je posledica sniženja krvnog pritiska i nedovoljne vaskularizacije mozga. Podizanjem nogu, povećava se količina krvi koja je usmerena prema centralnom nervnom sistemu, to jest mozgu. Potrebno je i ako se taj pacijent povrati, da mu se da izvesna količinu tečnosti, odnosno voda, i da se odvede u ambulantu da mu joj se uradi EKG i videti tačno o čemu se radi - savetuje prof. dr Ristić.

Doktor savetuje da se lagano oblačimo i da što više vremena provodimo u hladu ili u nekoj rashlađenoj prostoriji.

- Najbolje je da dane toplotno talasa provodmo u kući, uz klimu, tačnije u rashlađenom prostoru, ili u brdima ili na planinama. Pacijenti koji uzimaju kadriovaskularnu terapiju, to treba da čine redovno, eventualno da je smanje ili povećaju, uz konsultaciju sa lekarom. Na primer, neko ko ima visok pritisak, pošto se krvni sudovi na visokoj temperaturi šire a smanjuje krvni pritisak, možda bi trebalo da smanji dozu lekova - zaključio je dr Ristić.