Nauka vraća veru u ljude: I bebe imaju urođen moral

Svakoga dana bombardovani smo raznim vestima koje uništavaju veru u to da u ljudima još ima dobrote i empatije. Ratovi, ubistva, silovanja, poplave, zemljotresi samo su neke situacije u kojima često pomislimo da je ljudskost potpuno nestala s lica zemlje. Međutim, nauka nas uverava u suprotno i dokazuje da takvi događaji, ipak, ne mogu uništiti ono dobro što nosimo u sebi. 1. Katastrofe jačaju humanost Kad spomenemo elementarne nepogode, ljudske katastrofe, bolesti i ratove, prva asocijacija su panika i spasavanje sopstvenog života. Ipak, studija Instituta „Maks Plank“ pokazuje suprotno - da je mnogo verovatnije da će ljudi u tim situacijama ostati pribrani i da će biti koncentrisani na to da pomognu ljudima oko sebe. Zaključak je, dakle - katastrofe jačaju nesebičnost i povezanost među ljudima.

OVDE saznajte kako da i sebe, i druge, volite više!

2. I bebe imaju urođen moral

Deca su od samog rođenja inteligentna, ali imaju i urođen osećaj za ono što je ispravno, a šta pogrešno, pokazuje studija univerziteta Jejl. U njoj su naučnici deci do dve godine starosti prikazali predstavu s lutkama, od kojih su neke lutke glumile dobre, a neke loše likove. Čak 80 odsto dece nakon predstave želelo je dobru lutku, dok su onim lošim oduzimale bombone i davale ih dobrim.

OVDE otkrijte kako do novog života u pet koraka - nikad nije kasno.

3. Dobra dela inspirišu da ih činimo još više

Prema istraživanju američke poslovne škole Vorton, najveća motivacija ljudi da čine dobra dela jesu upravo ona dobra dela koja su već uradili. Tako će oni koji su učestvovali u akcijama poput volontiranja, za razliku od onih koji to nikad nisu radili, trostruko češće ponovo to činiti jer su svesni kakav dobar osećaj kroz to dobijaju.

4. Najviše ljudi na svetu želi mi

r Lako je pretpostaviti da ljudi žele da ratuju zbog svoje agresivne prirode, ali istina je zapravo da je većina ljudi danas miroljubivo raspoložena, ističe psiholog Stiven Pinker. On je analizom raznih podataka dokazao kako je moderno doba, iako se ne čini tako, najmirnije i s najmanjim brojem sukoba otkako postoji ljudski rod. Medijska dostupnost i informisanost samo ih je približila ljudima, pa zato mislimo da ih ima više. Takođe, naučnici veruju da nakon 2050. godine u svetu više uopšte neće biti sukoba.

OVDE otkrijte da li ste jedan od 7 tipova ljudi koji stalno kasne.

5. Većina bi iskoristila supermoć za dobra dela

Prema studiji univerziteta Stenford, većina ljudi bi, da može, izabrala supermoći kojima bi nekako mogla da pomogne čovečanstvu. Time bi i sami postali heroji, ali njihova motivacija ipak nije isključivo sebična, tvrde naučnici.

OVDE pročitajte 9 saveta koje svaka žena treba da čuje.

6. Programirani smo za saosećanje

Ljudski mozak je programiran da bude empatičan i prijateljski nastrojen - zbog toga osećamo žaljenje zbog ljudi koji su u nevolji ili tugu zbog nesreće bližnjih. Prema studiji univerziteta Virdžina, gledajući fotografije i snimke na kojima se neznancima nanosi bol, kod ljudi se aktivira deo mozga koji reaguje na pretnju, kao da je upućena njima samima. Sve to nam omogućava da se povežemo s drugima, da širimo veze i da kao vrsta sebi osiguramo preživljavanje.