5 STVARI KOJE SAM PRESTALA DA RADIM ZA DRUGE: I momentalno mi je svanulo - preporodila sam se
I odmah da vam kažem da sam bila u godinama kada sam shvatila ovo, nije bilo nekog ranijeg otkrovenja - ne! Jednostavno, godine iskustva su me naterale da se promenim
Autor:
Pre godinu dana suočila sam se sa ozbiljnim problemom. Malo je njih došlo da mi pomogne, a još manje se ponudilo da "uskoči". To je bio momenat otkrovenja. Iako mi je tada bilo teško, to me u neku ruku oslobodilo. Već sam uveliko gazila šestu deceniju i shvatila sam da ovih 5 stvari ne treba da radim za druge:
Da pomažem drugima....
Nekada sam se nudila da pomognem i onima koji to od mene nisu tražili. Radila sam i protiv sebe, ali da drugome bude dobro. A sada sam odlučila - pomoći ću samo onima koji to direktno od mene zatraže i to pod uslovom da mogu da im pomognem. Na kraju krajeva, mnogo puta sam pomagala drugima na svoju štetu što me uvalilo u još veće probleme.
Da prva pokrenem razgovor...
Uvek sam bila ja ta prva koja je pokretala razgovor, organizovala druženje sa prijateljima, zvala stare poznanike da obnovimo prijateljstvo... A onda sam shvatila - komunikacija treba da bude obostrana. Treba da postoji želja da se vidimo i sa druge strane. Zato sada čekam taj poziv na kafu, a ako taj neko može bez mene, pa mogu i ja bez njega.
Da delim savete okolo...
Nakon što bih savetovala određene prijatelje, uvek bih na kraju ja bila krivac. Svako ima glavu na ramenima - pa neka razmišlja. Ako me neko pita šta da radi, ja kažem: "Razmisli, pa donesi odluku!"
Da slušam kako se drugi žale...
Poslednjih godina bila sam rame za plakanje većini prijateljica, koleginica sa posla, sa treninga... Na kraju sam se osećala kao kanta za emocije. Kada su tužne one bi svoju tugu odbacile tako što bi mi ispričale sve to, a onda bi lagano otišle od mene, ostavljajući me sa njihovim tužnim mislima i problemima. To me godinama opterećivalo, a onda sam shvatila - imam ja dovoljno svojih briga, ne trebaju mi još i tuđe!
Da podržim nekoga ko svesno greši...
Ranije nikada svojim drugaricama nisam mogla otvoreno da kažem da greše, nego sam imala tu filozofiju gde sam čekala da uvide svoju grešku, dok sam im kroz ceo taj proces bila podrška. Sada kada vidim da neko greši, otvoreno mu to kažem. Previše sam stara da bih nešto čekala ili se igrala igrica!
Bonus video: