MOLILA JE DA JE UBIJU BLIZU KUĆE KAKO BI JE RODITELJI PRONAŠLI: S 14 je bila ROBINJA koju su besomučno mučili i silovali
Elizabet Smarta sa 14 godina je doživela najstrašnije mučenje i silovanje, a njena ispovest ledi krv u žilama.
Autor:
Elizabet Smart, koja je oteta kad je bila tinejdžerka i držana devet meseci u zarobljeništvu, u potresnoj ispovesti otkrila je kako je molila svog otmičara da je siluje i ubije blizu njene kuće kako bi njeni roditelji mogli da nađu njeno telo i znaju za sigurno da ona nije pobegla od kuće.
Danas 35-godišnja majka troje dece, Elizabet je oteta 2002. iz svoje kuće u Solt Lejk Sitiju pod pretnjom noža kad je imala svega 14 godina, a svoja iskustva podelila je u intervjuu sa Džejdom Pinket Smit i njenom majkom Edrijen Benfild Noris u emisiji “Red Table Talk”.
- Moji roditelji su uvek govorili da bi najgore bilo ako nestanem da ne znaju da li sam živa ili mrtva – rekla je Elizabet.
- Dok su me (otmičari) vodili u planine, prve noći kad sam kidnapovana, zatražila sam da, ako će me silovati i ubiti, to može da bude blizu moje kuće jer mi je bilo važno da moji roditelji nađu moje telo i znaju da nisam pobegla - rekla je ona.
Na sreću, otmičar i samoproklamovani prorok Brajan Dejvid Mičel je nije ubio, ali su on i njegova žena Vanda Barzi odveli Elizabet i okovali je lancima u improvizovanom kampu. Potom su otišli za Lejksajd u Kaliforniji. Elizabet je provela devet meseci, od juna 2002. do marta 2003., u zatočeništvu, a Mičel je izvršio ceremoniju “venčanja” i silovao je više puta.
Elizabet je pronađena u 15. godini nakon što su svedoci u Sendiju, Juta, pozvali policiju. Jedna žena je prepoznala devojčicu, a druga otmičara. Elizabet je ispričala da je provela tih devet meseci želeći da je neko pronađe, ali da je bilo trenutaka kad je gubila nadu da će se ikad vratiti kući.
- Uvek sam želela da budem spasena. Nisam uvek imala tu nadu. Bilo je prilično mračnih trenutaka – rekla je.
Nudili su joj plišane igračke, a ona je preživela silovanje
Elizabet je ispričala zašto je odbila terapiju nakon traumatičnog iskustva neposredno nakon spasavanja. Ona je dan nakon što je vraćena kući odvedena u centar za decu u kojem su bila dva psihijatra. Rečeno joj je da priča otvoreno o onom što se dogodilo, pa je pretpostavila da su tu da joj pomognu.
- Bila su to dva muškarca, sredovečna. Starija. Na putu do sobe otvorili su orman i rekli da izaberem plišanu životinju koju želim. Sećam se da mi je to bilo snishodljivo, jer sam imala 15 godina i upravo sam preživela devet meseci bez mojih plišanih igračaka. Prilično sam sigurna da mogu preživeti ono što sledi – rekla je.
Elilzabet kaže da se pred njima “odmah zatvorila” jer su imali isto godina koliko i njeni otmičari.
- Obojica su vidno bila religiozna, super za njih, ali u toj situaciji kad sam tek izašla nakon devet meseci zlostavljanja i manipulisanja od strane nekog ko pokušava da izgubi svoju veru, to je učinilo da se osećam neprijatno - priča Elizabet.
Mučni detalji
Osećaj se pogoršao kad su je zatražili da opiše detalje zlostavljanja. Elizabet je ukazala da je pre otmice bila “veoma nevina i naivna” i da se u njenoj kući nisu koristile reči “penis” i “vagina” već “intimna područja”. Ali, bila je sama u sobi sa dva muškaraca koji su je gurali da eksplicitno opiše šta joj je Mičel radio.
- Pitali su šta se dogodilo, ja sam rekla da su me povredili. Oni su pitali kako, ja sam rekla da su me zlostavljali. Kako su te zlostavljali? Pa, silovali su me. Znaš li šta je silovanje? Da, ušao je u mene na silu. Zatražili su da tačno ukažem na delove tela, pa sam konačno morala da kažem: “On je fizički na silu stavio svoj penis u moju vaginu više puta”. To je bilo užasno. Kad se završilo samo sam znala da više nikad ne želim da pričam o tome ni sa kim – istakla je, piše Žena.rs.
Kasnije su joj objasnili da su psihijatri bili tamo da uzmu njeno svedočenje kako bi stali u njeno ime pred sud, ali ona to nije znala i pretpostavila je da tako izgleda terapija.
- Ako je to terapija, ne želim je. Odbila sam terapiju, što je uspaničilo moje roditelje, pa su otišli da se vide sa terapeutom – priča Elizabet.
Terapeut je roditeljima objasnio da je to u redu, ali da treba da budu spremini jer će na kraju oni biti njeni najveći terapeuti. U retrospektivi, sa boljim razumevanjem terapije, Elizabet shvata da je tada to moglo da koristi – ali, tada nije želela da se “vraća u svaki mračni trenutak”.
Hteli su da otmu sedam devojčica
Ispričala je takođe kako je izgledalo kad su je ukrali iz njene sobe usred noći.
- Svi vas uče šta da radite ako izbije požar. Da gledate kad prelazite ulicu. Ali niko vam ne govori šta da radite u ovakvim situacijama. Kad sam se probudila nož mi je bio pritisnut na grlu. Malo jači pritisak i ubio bi me. Ne žalim što nisam vrisnula. Ne žalim što sam uradila kako mi je rekao jer sam još živa. Ne znam da li bih bila da nisam. Verujem da je apsolutno bio sposoban da me ubije i možda ukrade moju sestru ili ubije i nju – rekla je Elizabet.
Mičel i Barzi su izneli devojčicu kroz prozor i posle se sakrili sa njom.
- Odveli su me u južnu Kaliforniju uoči zime. Plan im je bio da kidnapuju sedam devojčica, ja sam bila samo prva. Nekoliko puta su to pokušali (da otmu devojčice) dok sam ja bila s njima – navodi Elizabet.
Kad je omanuo i poslednji pokušaj da kidnapuju drugu devojčicu, Elizabet je ubedila otmičare da se vrate u Jutu. Tamo su ih stanovnici primetili i pozvali policiju.
- Nikad neću izgubiti svoju veru u ljude, jer su svi držali oči otvorene i jednostavan poziv policiji doveo je do mog spasavanja i povratka kući – kaže ona.
Spasavanje
Seća se trenutka kad je išla ulicom a nekoliko policijskih vozila je stalo, sa službenicima koji su iskočili van i počeli da postavljaju pitanja.
- Isprva nisam reagovala i rekla: “Da, ja sam Elizabet Smart, molim vas spasite me”. Tokom godina mnogo njih me je pitalo zašto. Nisam odmah vikala i vrištala ili priznala ko sam jer devet meseci nije bilo nikog da me zaštiti od njih (otmičara). Devet meseci on me je silovao, vezivao lancima, radio mi šta god je poželeo a nije bilo nikad nikog da me zaštiti.
- Nisam poznavala te policajce. Nisam znala za šta su sposobni. Nisam znala da li mogu da me zaštite. Ali sam znala da je moj otmičar veoma blizu, odmah pored mene. Fizički me je dodirivao.
- A znala sam za da su oni sposobni da me ubiju. Pretili su mi time svakog dana. Moj cilj je bio da preživim, znala sam ako radim ono što mi kažu da ima šanse da preživim – istakla je Elizabet.
Tek kad su je fizički razdvojili od otmičara, priznala je policiji ko je ona.
Otmičarka puštena i žive u istom gradu
Elizabet je danas majka troje dece, Kloi (6), Džejmsa (4) i Olivije (2), koje je dobila u braku sa suprugom Metjuom Gilmorom. Kaže da već razgovara sa Kloi o onom što joj se dogodilo.
- Oni su mali, ali neko mi je rekao da čim dete počne da postavlja pitanja, to je pravo vreme da započnem da razgovaram sa njima – kaže Elizabet.
- Jedan od mojih otmičara je trebalo da bude saslušan za uslovnu slobodu, trebalo je da odem do zatvora da dam izjavu kao žrtva. Moja najstarija ćerka nije želela da idem i postavila mi je pitanja. Razgovarala sam sa njom, ali ne u grafičkim detaljima. “Kad je mama bila mlađa, čovek je provalio u njenu kuću i povredio je. Sada su on i njegova žena u zatvoru i ja idem tamo da obezbedim da tamo i ostanu”.
Elizabet kaže da je “preterano zaštitnička” majka, ali da je njen suprug “vraća na Zemlju”.
Iako Mičel služi doživotnu robiju, njegova žena je osuđena na svega 15 godina zatvora. Puštena je na slobodu u septembru 2018. i sada živi u istom gradu kao Elizabet, uprkos njenim molbama vlastima da je ne oslobode. Elizabet priznaje da je razočarana time, ali da je bar dobila neku pravdu, dok mnogi nisu ni toliko.
Ona je rekla da druge žrtve, poput Gabi Petito čiji je slučaj ubistva nedavno podigao prašinu u američkoj javnosti, zaslužuju da budu pronađene.
- U Gabinom slučaju… Ja sam preživela i vratila se kući, ali njena priča na žalost nije završila tako – istakla je Elizabet, dodajući da razume ono užase koje je ona verovatno osećala u poslednjim trenucima.