ZAŠTO NE MORATE DA BUDETE NAJBOLJI? Do čega sve dovodi VELIKA ŽELJA da budete najbolja majka, radnica, žena i ćerka?

Često za nekoga čujemo da je perfekcionista. Takvi ljudi su odgovorni na poslu, ispunjavaju svaki zadatak i obavezu, domovi im blistaju, njihov izgled je brižljivo doteran, stižu da se vide s prijateljima, cveće im buja, kuvaju preukusna jela... Biti perfektan u nečemu jeste dobra osobina, ali ima i onu drugu, lošu stranu...

Guraju dok ne padnu

Perfekcionisti su navikli da uspevaju da zadovolje sve životne zahteve, a onda im i najmanji neuspeh zagorčava život. Čim ne oduševljavaju druge - a i sebe, svet im se ruši. Ako nije sjajno - ne valja ništa! Ova osobina je ogroman teret za njih, a oni to čak i ne vide, već guraju i guraju, dok ih snaga ne izda. Kako savremeno doba sve više poslova stavlja pred ljude, lekari su na perfekcionizam počeli da gledaju kao na mentalni poremećaj opsesivno-kompulsivnog tipa. Idealna slika o sebi ima svoju cenu. Trud, rad, ambicija da se napreduje i da se svako zaseni u jednom momentu pokažu naličje i škode onima koji teže perfekcionizmu. Počinju da osećaju negativne posledice a ima ih dosta.

Osetljivost i odlaganje obaveza

Čovek može sve da odradi ako ima dovoljno vremena, ali obično nije tako. Postoje rokovi, nepredvidive situacije, obrti i iznenađenja. Pošto perfekcionista želi da sve uradi genijalno, u savršenim uslovima, na svoj način, počinje da odlaže privatne obaveze kako bi učinak bio perfektan. Što ih više odgađa, one se gomilaju i - pritiskaju. Još je gore što visoki kriterijumi dovode do toga da čak nije ni zadovoljan onim što je uradio pa sto puta proverava, menja, dorađuje, a vreme ističe. Počinju da kasne, ne zato što su lenji, već zato što se ne usuđuju da ponude ono što su uradili! Uz velika očekivanja od sebe, ovakvi ljudi postaju preterano osetljivi. Da bi ispunili sve obaveze, lišavaju se sna, zdrave ishrane, jer nemaju vremena da se time bave. Onda obavljaju poslove neispavani, stres se nagomilava i dolazi do pregorevanja, takozvanog burnauta. A kad pregoriš, onda ti ništa što uradiš nije dobro i ogromna šteta je već načinjena.

Narušeno zdravlje

Perfekcionisti muče sebe neprekidnim dokazivanjem i preispitivanjem jesu li dovoljno dobri. Često ne veruju u nečiji pozitivan sud jer su sebi visoko podigli lestvicu vrednosti. Pošto niko ne može da im pomogne niti da ih razuveri, kod njih počinju da se javljaju depresija, anksioznost, melanholija i slična neprijatna stanja. Ne pada im na pamet da ikome otkriju šta ih tišti, sve trpe u sebi. Pokazivanje emocija smatraju slabošću, potiskuju ih, ali one rade u pozadini. Laknulo bi im da priznaju da imaju loš dan, da su negde možda pogrešili, iako su dali sve od sebe. Ovakva priznanja otklanjaju štetu nanetu njihovom mentalnom zdravlju. A ranjena psiha odražava se i na fizičko zdravlje. Stalni stresovi dovode do ozbiljnih bolesti. Perfekcionisti savršeno odgovaraju poslovici koja je izokrenuta: u zdravom duhu - zdravo telo. Ne naprežu se oni samo u poslu već u svemu što rade, pa ako, recimo, drže dijetu, posegnuće za onom najstrožom i najtežom. Ako ne uspeju, opet su u problemu.

Loši međuljudski odnosi

Ovakvi ljudi su surovi u zahtevima prema sebi, ali i prema drugima. I od drugih traže visoke kriterijume. Perfekcionista kritikuje za najmanju sitnicu, kao što kritikuje i sebe. Okolina ne voli tako negativan stav, zato dolazi do narušavanja međuljudskih odnosa. S perfekcionistom je teško raditi jer on teško prihvata tuđe mane. A kada bi bio realan prema sebi, više bi razumeo i tuđe vrline, kao i loše osobine. Narušeni odnosi sa okolinom vode perfekcionistu u izolaciju, otuđenje pa i usamljenost. On počinje da umišlja kako ga niko ne razume, da su svi protiv njega. A nisu...

Kako se izboriti?

Ljudi koji od sebe traže savršenstvo lako se nađu u začaranom krugu sopstvenih moći i mišljenja okoline. Njih ne teši uzrečica da niko nije savršen, naprotiv. Međutim, dobro bi bilo da nakon udarničkog truda sebi prvo postave prioritete. Tada bi snagu uložili na manje mesta. Nekom je primaran posao, nekom porodica, nekome ljubav. Dovoljno je biti perfektan na jednom polju, ne mora svuda. Na drugim poljima dovoljno je biti dobar, korektan ali ne i savršen. Perfekcionizam treba da vuče napred, a ne nazad. Starije generacije su to znale, vreme je da i mlađi to shvate.