"DECA DELINKVENTI MLAĆENA SU OD SVOJIH RODITELJA" Da je batina bila valjana ne bi ni izlazila iz raja - tvrdi dr Bojanin

Profesor Svetomir Bojanin odgovorio je na često pitanje "da li treba batinama kažnjavati dete" i otkrio efikasne metode vaspitanja.

Objavljeno: 21.05.2023. 19:42h 10:21h
Autor:
Da li treba batinama kažnjavati dete, Foto: Pritnscreen/youtube/ Agape - Aleksandar Gajšek

Vaspitati dete veoma je odgovoran zadatak, a roditelji često prave greške koje se na dete odražavaju tokom celpg odrastanja. Profesorka Milica Novković stalno je govorila o tome kako plišano roditeljstvo utiče na dete.

Međutim, mnogi se pitaju koliko način vaspitanja od samog rođenja igra ulogu u daljem životu. U jednom intervjuu ugledni dečji psihijatar prof. Svetomir Bojanin odgovarao je na pitanja i dao savete svim roditeljima o odgajanju dece od najranijih dana, kao i kasnijim problemima u školi i odrastanju.

Prenatalno doba je vrlo značajno za naš život. Od trenutka začeća, budući tata i mama ispunjavaju fantaziju o svom detetu, razmišljaju o detetu u najlepšim pojmovima. To je takozvana "fantazmatična kolevka". Međutim, kad se to dete rodi, postaje jedno stvarno dete, tada se često događa da ono ne odgovara našoj fantazmatičnoj kolevci. Onda ono poraste, a mi sve više zavoljevamo to što je u našem naručju, i polako ta fantazmatična kolevka usahne. Međutim, ne biva to uvek.

foto: Printscreen/youtube/agape

Kakva treba da bude priprema budućih roditelja?

U našem vremenu je sve postalo nekako veštačko i stalno se traže neki naučni modeli ponašanja, što je nemoguće. Naučnih modela ponašanja nema, ni vaspitanja naučnog nema. Za majku, roditelja uopšte, važno je da zna nešto više o sebi i svojoj naravi. Kad su pitali Gadamera, poznatog nemačkog filozofa i pedagoga: Kako da vaspitamo svoju decu i mlađe generacije, on je rekao: Vaspitajte prvo sebe. Onda će vam samo doći kako da vaspitate vašu decu, mlade generacije.

A kakvo obrazovanje da im damo? On odgovori: Obrazujte prvo sebe. Tu ćete naći odgovor kako da obrazujete svoju decu. Dakle, problem je kako da razumemo naše dete. I kako da se razumemo sa našim suprugom, sa okolinom u kojoj živimo. To je isti problem, samo su različite nijanse. To kako se razumeti je put kako da majka radi na sebi.

Kako se uspostavlja prirodan odnos i razumevanje deteta?

Postoje razgovori. Razgovaramo da bismo nešto saznali, a ne da bismo nekome nametnuli svoju mudrost. Razgovaramo da bismo nešto čuli i da bismo napravili ravnotežu između naših horizonata i posmatranja sveta tog drugoga sa kojim razgovaramo. Jer, razumevanje je postalo iz ljubavi. Bez razumevanja nema ljubavi. Dete puno toga razume kad mi njega razumemo. Tu počinje njegovo osećanje ljubavi prema nama. Nije prirodno da se tata i mama prave drugovi svojoj deci. Dete ima potrebu da ima drugove, s njima hoće da se valja po patosu, da igra fudbal. Ima potrebu i da ima učiteljicu, koja ga uči stvarima, pojmovima, ponašanjima. A ima mamu i tatu koji ga vole neizmerno, ali čija ljubav ima i određeni smisao. Dete ima potrebu da ima autoritet. Ne autoritet kamdžije i šamara, nego autoritet časnog i estetskog ponašanja. Biti prirodan znači: truditi se da se ponašaš što bliže sprezi odnosa časnog i estetskog.

Ima li opravdanja za batine kao vaspitno sredstvo?

Batine u porodici nikad nisu dobre. Mogu se sve stvari rešavati bez batina. Ali, mnogo je manji greh ako, u nekoj situaciji gneva, nekad i ošamarimo dete, nego ako se prema njemu lažno ponašamo. Svaku lažnost dete prepozna. Prepozna ako ga tučemo iz nekakvih naših strasti sadističkih, ako je to sadizam odraslog nad slabijim, kad je taj roditelj ispraznio svoj gnev, mrzovolju, svoj tužan život. Prepozna i kad se pojavi očaj zbog njega, pa smo ga ošamarili. Batine ne mogu nikoga vaspitati na dobro, niti se može naučiti batinama da neko nekoga voli.

Batine, šamar, uvek su pad roditeljstva i vaspitanja. O svakom šamaru koji roditelj udari svom detetu, može da se napiše mali roman. Ne možemo šamarima i batinama vaspitavati dete. Jer, ako počne da se boji bola, ono će prestati da se boji moralnog pada. A ako se ne boji moralnog pada nego bola, svagda tamo gde nema bola, on će ići u moralni pad. Imamo dokaza tome: sva deca koja kradu i koja su delikventi, mlaćena su zverski od svojih roditelja. Batina nije nikoga naučila da se okane poroka i da se okane nemorala, čak je i gurala u nemoralno ponašanje.

Kako tumačite stav da je "batina iz raja izašla"?

Da je batina bila valjana, ne bi ni izlazila iz raja.

Kakva je vaspitna sprega škole i roditelja?

Kirkegord je, sredinom 19. veka, učio kako da mi podučavamo: moramo da razumemo kako onaj drugi razume i šta razume, i sa te pozicije da ga povedemo ka onom što mislimo da treba da razume. To treba da znaju učitelji u školi, propovednici u Crkvi i roditelji u radu sa decom. Pitam se, kad dete dođe iz škole i ima slabu ocenu, da li tad roditelj učini napor da shvati zašto dete to ne zna? Za koju ruku da ga uhvatim na toj njegovoj tački gledišta, da s njim išetam na neku vedrinu, na neki prostor gde on može da razume? Zašto beži od škole? Komenski, tvorac sadašnjeg masovnog školstva u 17. veku, kaže da škola ne sme da daje detetu ništa što dete ne razume ili ne voli. Pogrešan je stav da škola ne treba da vaspitava, nego samo da daje informaciju. Vaspitava i prostor gde si ušao - da li je taj prostor neuredan, da li je čist, da li tu ima knjiga, ili ima samo fudbala, ili nema ništa. I kad izađemo na ulicu - kako hodamo, kako smo obučeni.

Razgovor vodila Ivana Radovanović, objavljeno u časopisu "Pravoslavlje", br. 1043, 1. septembar 2010. godine