ZBOG ČEGA SU FINCI, DANCI I ISLANĐANI NAJSREĆNIJI LJUDI NA SVETU: Ni u ludilu ne rade ono što Srbi svaki dan praktikuju

Kad vidimo prodavačicu cveća na ulici koja čitavog dana prodaje skromne buketiće, pomislimo da je njen život težak, ali na njenom licu se vidi radost. Ona je zadovoljna što će malim novcem sebi i porodici priuštiti šta im treba: hranu i poneku sitnicu pride. I suprotno, na licima bogatih i slavnih često se vide nezadovoljstvo i briga.

U čemu je problem? U našem doživljaju sreće. Naučnici godinama tvrde da su najsrećniji narodi na svetu Finci, Danci, Islanđani i Holanđani. Skandinavske zemlje davno su postale države blagostanja, ali socijalna sigurnost nije jedino što ih odvaja od ostatka sveta. Oni su davno naučili da osećaj zadovoljstva ne dolazi od sticanja, bogaćenja, takmičenja i slave, već od onih malih, svakodnevnih stvari. Zašto onda nismo svi takvi? Zato što upravo jurimo za onim što ne donosi sreću.

Finci

Oni vole život. To je hladna zemlja, s malo sunca, i svaki sunčani dan ljudi koriste da ga provedu napolju, u društvu. U toplini doma posvećeni su pripremanju hrane, igri s decom i vremenu sa supružnicima. U Finskoj između građana ne postoje velike razlike u prihodima. Da postanu slavni, ne zanima ih previše. Svaki Finac živi normalnim, udobnim životom gde se bez velikog stresa plaćaju računi i kupuju neophodne stvari. Niko nikome ne zavidi, niti se uperi prstom na onoga koji ima više. Oni nisu opsednuti ni poslom, imaju osmočasovno radno vreme i posao ne nose kući. Naprotiv, privatnost i porodica su im važniji od trke za bogatstvom. Lekcija koju daju svetu glasi: Velike stvari su nevažne, a male su presudne!

Danci

Mala kraljevina sa samo 5,6 miliona stanovnika spada u jednu od zemalja najravnopravnijih građana na planeti, sa odličnom socijalnom zaštitom, niskom stopom kriminala i građanima koji imaju veliko poverenje u državne institucije i jedni u druge. Dancima nije bitno ko zauzima kakav položaj u društvu, da li je neko lekar ili đubretar.

Turistima danska svakodnevica deluje nestvarno: stanovi se danju često ne zaključavaju, roditelji ostavljaju kolica s bebama ispred prodavnica dok kupuju, a trgovci smatraju da im nisu potrebne sigurnosne kamere. Čak i u bankama retko možete videti čuvara. Danci se zadovoljavaju malim stvarima. Najčešća reč koja se kod njih čuje je "hige" (hygge) - u slobodnom prevodu: divota, uživancija. Koriste je u svakoj prilici i sve može da bude hige: dan u prirodi, večera s prijateljima, vožnja bicikla, gledanje filma, pivo u baru... Lekcija iz Danske glasi: Kad god možete, iskoristite vreme za uživanje i shvatite važnost poverenja!

Islanđani

Građani ovog ostrva opsednuti su stvaralaštvom. Svaki deseti Islanđanin tokom života objavio je bar jednu knjigu. Neverovatno je koliko drže do kreativnosti i toga da se ostvare na umetničkim poljima. Ostaviti trag iza sebe u vidu nekog dela na Islandu je pravilo, a ne izuzetak. To ih razlikuje od svih naroda na svetu koji su ovaj segment života podredili novcu i kupovini dobara. Na Islandu se kreativnost i talenat razvijaju i važniji su od bilo kog zanimanja. Ne spadaju u hobi, već postoji mnoštvo umetničkih poslova. Lekcija sa Islanda glasi: Sreća je u stvaranju, a ne u sticanju!

SUŠTINA SREĆNOG ŽIVOTA

Iz ovih iskustava možemo da naučimo kako toliko željena sreća nije tamo gde je najčešće tražimo: u haotičnoj trci za novcem. Koji kilogram više, koji kvadrat stana manje, koga briga? Ako smo okruženi onima koje volimo, ako smo zdravi, ako možemo da potrčimo, pokisnemo, poigramo se, naberemo poljsko cveće, sunčamo se u parku, uživamo u šolji čaja, knjizi, filmu, pojedemo kolač, imamo dobre odnose s porodicom, prijateljima, kolegama i komšijama... e, onda te male stvari postaju suština života.