Sve što treba da znate
Hrono dijeta: Osnovna pravila, kombinacije hrane i vreme obroka
Čak do godinu dana je potrebno kako bi se organizam metabolički očistio od toksina nakupljenih usled lošeg i sporog metabolisanja kombinovanih namirnica, tvrde naučnici
Izvor: Kristina Vidić
Francuski nutricionista dr Alain Delabos je još 1986. godine uspostavio osnovne principe hrononutricije, a oni su dopunjavani i obogaćivani sve do današnjih dana, piše Lovesensa.rs.
Suština je u sledećem: hranu treba jesti u zavisnosti od doba dana, jer naše telo luči različite hormone i enzime u toku dana, prateći svoj prirodni bioritam. Na taj način unosićemo hranu koja odgovara enzimima za varenje u datom trenutku i omogućićemo njenu maksimalnu iskorišćenost. Takođe, postoje i određena pravila vezana za kombinovanje namirnica, a najvažnije je da proteine i ugljene hidrate treba razdvojiti prilikom ručka i večere, jer tada enzimi potrebni za razlaganje jedne vrste namirnica blokiraju ove druge u svom radu.
OVDE saznajte sve o Sasi dijeti za ravan stomak i tanje butine.
Prema pravilima hrononutricije doručak je obavezan, jer je tada organizam najaktivniji u oslobađanju masnoća koje su ključne za obezbeđivanje energije potrebne za rad organizma.
Za doručak zato treba jesti ugljene hidrate – hleb, razne cerealije i masti životinjskog porekla – maslac, sir, kajmak, a dozvoljeni su i jaja, šunka, pileće i ćureće grudi, kao i pečenica. Doručak je najvažniji obrok i on treba da bude bogat svim vrstama namirnica, jer enzimska aktivnost to dozvoljava.
OVDE saznajte zašto je jednoj ženi trebalo čak 5 godina da smrša 18 kilograma.
Vreme ručka trebalo bi da bude između 13 i 15 časova i tom prilikom na trpezi treba da se nađu belančevine životinjskog ili biljnog porekla, odnosno meso i povrće koje je izvor „sporih“ šećera i vlakana.
U ovo doba dana organizam proizvodi veliku količinu enzima koji vare belančevine, što omogućava njihovu pravilnu ugradnju u ćelije, kao i povećanje njihovih rezervi, a samim tim i jačanje imuniteta. Važno je napomenuti da ukoliko za ručak jedemo pasulj, sočivo ili soju onda je meso nepotrebno, jer su ove namirnice izvor proteina i nepotrebno ih je nagomilavati.
U nepovoljne kombinacije spadaju šnicla sa krompirom, meso i hleb, testenine i meso, jer se za varenje ovakvih kombinacija angažuju različiti enzimi, odnosno izazivaju poremećaj kiselo-bazne sredine organizma. Meso uvek treba jesti u kombinaciji sa povrćem, a nikako sa hlebom ili krompirom.
Kako do vitkih nogu za samo 10 minuta, pogledajte OVDE.
Što se tiče večere, ona je manje-više ista kao i ručak i trebalo bi da omogući unos lakih proteina i biljnih vlakana, minerala i vitamina. Treba izbegavati ugljene hidrate i žitarice, jer se one duže vare, a naše telo se sprema za spavanje. Vreme između odlaska na spavanje i večere ne sme biti kraće od jednog sata, jer u snu mnogi enzimi prestaju da se luče i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena.
Osnovna pravila su sledeća:
2. Između svakog obroka trebalo bi da prođe tri, a idealno je više od četiri sata.
2. Večera najmanje dva sata pre spavanja.
Dolores je primenjivala razne dijete, ali bez rezultata! Saznajte kako je, ipak, uspela da smrša sjajnih 77 kilograma!
3. Ne postoje ograničenja u količini unosa hrane, jer se samo određena hrana uzima u određeno doba dana.
4. Zabranjena su gazirana pića i sve vrste grickalica.
5. Slatkiši dozvoljeni samo od 16 do 18 časova, desert tek sat do dva nakon ručka.
6. Voće se ne jede ujutro i uveče.
7. Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir, grašak) jesti najkasnije do 15 časova.
8. Ne preporučuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za ručak i večeru, ovo je moguće samo ujutro za doručak.
OVDE saznajte 5 ispravnih načina za mršavljenje.
9. Kravlje mleko nije dozvoljeno jer se teško vari, već umesto toga treba koristiti kiselo mleko i sireve.
10. Margarin, biljni sirevi (osim tofu-sojinog sira), biljna pavlaka, biljni šlag, pekarska peciva nisu dozvoljena, jer su izvor industrijskih transmasti koje povećavaju nivo lošeg (LDL) holesterola.