ŽENA KOJA JE SEJALA STRAH: Nacisti su drhtali od LJUDMILE, nudili joj kule i gradove, a samo jednom čoveku nije ODOLELA

Ovo je priča o Ljudmili Pavličenko - jednoj od najsmrtonosnijih žena u istoriji koja je bila najefikasniji snajperista.

Objavljeno: 15.04.2023. 17:46h
Autor:
Ko je bila Ljudmila Pavličenko, Foto: Profimedia

Ljudmila Pavličenko, poznatija kao ledi Smrt jedna je od najuspešnijih snajperistkinja svih vremena, sa 309 potvrđenih ubistava posle nacističke invazije na Sovjetski Savez 1941. godine.

Vremenom je postala simbol borbe protiv nacističkog agresora, a uspešnija i smrtonosnija bila je čak i od svojih muških "kolega" koji su je u početku potcenjivali.

Ko je bila ledi Smrt

Rođena je 1916. godine u Beloj Crkvi, malom mestu kraj današnjeg Kijeva. Prvobitno je radila kao brusačica, te je na tom mestu imala prilike da se upozna sa raznim vrstama oružja koje ju je još odmalena zanimalo.

Upisala je studije istorije na Univerzitetu u Kijevu, a u slobodno vreme se bavila streljaštvom. Drugi svetski rat ju je dočekao na četvrtoj godini studija, a ubrzo nakon invazije nemačke vojske, prijavila se da bude snajperista Crvene armije.

Budući da je žena, vojnici u početku nisu verovali u njeno streljačko umeće. Pošto u tom trenutku još uvek nisu primali žene u armiju, ponudili su joj da bude medicinska sestra, ali je ona to odlučno odbila.

Ipak, vremenom je uspela da se dokaže te je primljena u 25. streljačku diviziju i tako postala jedna od dve hiljade žena snajperista u Crvenoj armiji. U avgustu 1941. godine unapređena je u stariju narednicu, kada je ubila čak 100 neprijateljskih vojnika.

Snajper je volela više od muškaraca

Hrabra snajperistkinja se tokom bitke za Sevastopolj borila na prvom frontu. Pavličenko je tokom bitke ranjena četiri puta, a u junu 1942. godine pogodio ju je geler minobacačke granate u lice.

Vremenom je sticala više činove, bila okružena pretežno muškarcima čija je udvaranja odlučno odbijala. Govorila je da ljubavne veze nisu za nju. Međutim, kada je na frontu u Sevastopolju upoznala Ukrajinca Alekseja Arkadjeviča Kiženka, nije odolela.

foto: Profimedia

Živeli su u oronuloj zgradi namenjenoj smeštaju vojske. Ponekad su se zajedno borili i pazili jedno na drugo, ali je Kiženko stradao od gelera granate. Posle njegove pogibije više nije pomišljala da se veže za nekog drugog.

Izgledala je kao model

Ljudmila je postala jedan od simbola borbe protiv nacističkog agresora i zato su njeni nadređeni cenili da je njen život previše dragocen, kao i njena streljačka veština.

Odlučeno je da bi Crvenoj armiji mogla više da pomogne kao streljački instruktor, i ubrzo je povučena s ratišta.

Kao poznata osoba u ratu, Pavličenko je postala deo propagande kojom se koristila Crvena armija, pa su je se bojali nemački vojnici širom istočnog fronta. Nemci su čak išli toliko daleko da su joj se lično obraćali preko zvučnika, nudeći joj pogodnosti i slatkiše ako pređe na njihovu stranu.

(Stil/ Zadovoljna)