NA SAVICU TREBA JESTI MSENICU
RECEPT ZA JELO KOJE MUSLIMANI PRAVE SVAKI PUT NA DAN SVETOG SAVE: Masenica krije mnoga značenja, a ukus je FENOMENALAN
Običaj svih muslimana je da dan Svetog Save prave i jedu pasenicu, tradicionalno sandžačko jelo, a razlog se nalazi u istoriji srpskog naroda.
Autor:
"Masenica" je tradicionalno jelo koje se mesilo u u svim muslimanskim kućama na dan Svetog Save. Recept ta ovu pitu zabeležen je u sjeničkom selu Papiće, a za nju je važila i izreka „uvek za Savicu treba jesti masenicu“. Iako će vas možda začuditi ova činjenica, radi se o ostacima hrišćanske, odnosno pravoslavne religije kod domaćih muslimana.
Ukoliko niste, obavezno probajte ovaj svojevrsni specijalitete, jer ima poseban ukus!
Potrebni sastojci:
- 0.5 kg brašna
- 200 g sjeničkog sira
- 1 jaje
- 1 kašika ulja
- 0.5 dl mleka
- 1 kašika margarina
- 100 g kajmaka
Način pripreme:
Umutiti brašno sa vodom gustine kao za palačinke, posoliti, i tu smesu peći u podmazanoj tepsiji – ne odjednom već deo po deo kao palačinke.
Kada se “palačinke” ispeku, iscepkaju se na komadiće, pa se potom preliju sledećim začinom od sjeničkog sira:
U prethodno zagrejan tiganj doda se 0.5 dl mleka i kašika margarina. Kada se margarin istopi i mleko provri dodaju se sir i kajmak. Kompletnu smesu potrebno je kuvati dok se kajmak i sir ne istope, otprilike 5 do 7 minuta.
Preliv dodati iscepkanim “palačinkama”. Tako pripremljeno predjelo služiti dok je toplo.
Kako je došlo do toga da muslimani poštuju hrišćanski praznik poput Svetog Save?
Srpski istoričar, profesor i publicista iz Sjenice Salih Selimović čuven je po istraživanju podataka u u oblastima istorije islamizacije jugoslovenskih prostora, demografiji i migracijama stanovništva. Naime, on je kroz svoje studije i usmena izlaganja navodio da je kod Muslimana nekada postojao veoma jak kult Svetog Save, te da su ga svi izuzetni pošttovali. Posebno je to bilo naglašeno kod Muslimana u Limskoj dolini, piše Opanak.
- Uvek su Muslimani u Staroj Raškoj znali da su srpskog porekla i da su pre islamizacije bili pravoslavci. Izuzetak su samo albanski Malisori, koji su došli u jugoistočni deo Raške tokom 18. veka. Zato su čuvali i štitili manastir Mileševu kao svoju svetinju. Klanjali su se moštima Sv. Save, verovali u njihovu čudotvornost. Da bi im sačuvali zdravlje i zaštitili od uroka, mnogi Muslimani su krštavali svoju decu. To je bio jedan od razloga što je islamizirani Albanac Sinan-paša naredio da se mošti Svetog Save iskopaju, prenesu na Vračar i spale. Paša je mislio da će tako uništiti kult tog velikog srpskog prosvetitelja i odbiti Muslimane od Mileševe - istakao je Salih Selimović