"KAD JE MUŠKARAC NEOŽENJEN, TO JE OK, ZA NJEGA NE POSTOJI REČ USEDELAC": Moćne reči Gorice Nešović

Novinarka i radijska voditeljka koju je cela Srbija obožavala da sluša, Gorica Nešović, preminula je juče u 59. godini. Bila je poznata po britkom jeziku i hrabrosti da uvek bez zadrške kaže ono što misli i nikada se nije plašila da iznese svoje stavove. Takođe, Gorica je bila pobornica za ravnopravnost žena i osoba koja nema problema da istupi sa ciljem razbijanja stereotipa.

Česte su bile njene kolumne vezane za odnos prema ženama u našem okruženju. Kako je i sama bila razvedena, nakon što je deset godina provela u braku sa Slobodanom Nešovićem Lokom, susretala se sa epitetom raspuštenica, a u ovoj svojoj kolumni Gorica se tada obratila neudatim ženama tzv. usedelicama.

- Usedelica je devojka, za koju okolina misli da joj je "prošao voz" jer se još nije udala. Vreme prolaska voza je različito. Nekada je usedelica bila devojka od 25 godina, koju je ženski deo najbliže familije (majka, tetke, strine, ujne...) sažaljevao do bola. "Jadna, nema nikog, niko je neće, neće se ni udati... I sama reč "usedelica" označava nekog ko se usedeo, dakle sedi pored prozora i čeka dal' će neko da naiđe da je zaprosi. Ona skuplja nevidljive mrvice sa tepiha, češlja rese na istom, "bavi se nevažnim stvarima", previše opterećena detaljima, pedantna... Tako je to bilo.

Kada takva devojka pređe 40-tu godinu, ostave je na miru.

Odavno nisam čula da neko koristi tu reč – usedelica, sad je to "solerka". Solerka zvuči lepše, ima punije značenje, znači da je nezavisna, samostalna, zna šta hoće ali i šta neće, može da bira gde će, da li će, kako će i sa kim će da živi. Ako se prava velika ljubav ne desi, ne mora ni sa kim. Ona odlučuje. A okolina? A tetke, ujne, strine? -

"Mnogo je gorda, pravi se fina, niko joj ne valja, hoće samo kako ona hoće..." Nije zdravo prihvaćena ni u jednom vremenskom razdoblju.

Kad je muškarac neoženjen, to je kao OK. Za njega ne postoji izraz "Usedelac". On ne mora da žuri, ima vremena, ne treba da se zarobljava, nek se istutnji..." Kad to tutnjanje ipak prođe, kad je nadomak četrdesete, ne biva da nađe neku svojih godina jer je ona matora za njega, ne može da mu rodi dete... pa zato on bira "mladu, jedru, zdravu...", mlađu dvadeset godina.

Znam jednu, koja se pod pritiskom familije udala za tadašnjeg dečka, koji nije bio ni prava ni velika ljubav. Život u zajednici sa njegovim roditeljima doneo joj je tihu patnju i pristajanje na kompromise po svaku cenu. Ništa nije bilo ni kako je zamišljala, ni kako je želela. Brzo se razvela. Status raspuštenice je, pod novim pritiskom zamenila novim brakom. I on se završio.

Pričamo tako nas dve, kaže da zapravo nikada nije imala vremena da sazna šta zapravo ona hoće. Uvek je ispunjavala tuđe želje i očekivanja. "Bolje da sam ostala usedelica, nego raspuštenica".

Ženu uvek ukalupe, daju joj neki status, a svaki od tih statusa koji nije "udata", sklon je kritici, zameranju, ogovaranju, da nešto sa njom nije kako treba. Zato ohrabruje što se "usedelica" sve ređe koristi, što je solerka dobila poštovanje.

Neki muškarci ih se i malo plaše, ali to više govori o njima (muškarcima). To je već nova tema.

Što bi rekle moje tetke, kad sam bila mala "Devojke, učite školu da budete svoj čovek, da imate svoje parče hleba, pa ćete lako za ostalo".

Svoje parče hleba. I neba."