SPASILA JE VELIKOG KRIMI BOSA, PA DOŽIVELA SUNOVRAT: Zaljubila se u mafijaša i ostvarila duboke veze sa žestokim momcima

Žena po imenu Barbara Robert na čudan način upetljana je u mafuju Nove Engleske. Njena životna priča je veoma neobična. Bila je pobožna učenica katoličke škole, da bi kansije izrasla u doktorku, feministkinju, asistentkinju, kao i lekarku mafijaša i ljubavnicu mafije.

Barbara važi za jednu visoko obrazovanu ženu, a uspela je da se upiše i kao prvi ženski kardiolog u državi Roud Ajlend.

„Bila sam prva žena kardiolog u državi Roud Ajlend. Otprilike tri godine po dolasku tamo, sin Rejmonda Patrijarke, šefa mafije Nove Engleske, zamolio me je da brinem o Rejmondu“, rekla je Barbara.

„Nikad nisam očekivala da ću se brinuti o šefu mafije“, istakla je ona.

Takođe je objasnila da nije mogla da zamisli da će se zaljubiti u nekoga ko će zavšiti u zatvoru. Inače, ona je svoju životnu priču opisala u svojim memoarima.

Sve je počelo osamdesetih godina prošlog veka, kada je Barbara spasla život Rejmondu.

„Zločinačka porodica Patrijarka je uvek bila u vestima. A Rejmond stariji je svedočio pred komisijom povodom istrage Roberta Kenedija o organizovanom kriminalu. Od mene je zatraženo da se brinem o njemu one noći kada je uhapšen“, rekla je ona.

Zapravo, glavni problem je bio u tome što je ona rekla kako je Rejmond bio previše bolestan da bi išao u zatvor, te da mu je potrebna nega. U to vreme, Rejmond je bio broj 1 na listi državnih neprijatelja, dok je Barbarin zadatak bio da ubedi vlasti da je on bolestan.

Barbara je o Rejmondu počela da se brine početkom osamdesetih godina, dok je on u tom trenutku već uveliko bio dijabetečar. Sa ovom bolešću Rajmond se borio 40 godina pre nego što je upoznao Barbaru, a čak mu je bio i amputiran nožni prst. Takođe je imao i srčanu bolest.

„Nisam bila sudija, ni advokat, ni član porote. Moj posao je bio da se borim protiv njegove teške bolesti. Zaista nisam marila da li je nevin ili kriv. Moj posao je bio da ga održim u životu“, rekla je ona.

Barbara je to i učinila, svedočeći više puta da je Rejmond previše slab da mu se sudi. Zahvaljujući njoj on je godfinu dana bio van zatvorskih ćelija.

Ona je mnogo rizikovala upustivši se u celu priču, dok joj je reputacija bila potpuno uništena kada su mediji došli do saznanja da se ona zalaže za Rejmonda.

„Uhapšena sam zbog izmišljene optužbe za provalu. Pritom, bila sam u užasnoj borbi za starateljstvo sa ocem mog najmlađeg deteta. Tužio me je da sam nesposobna majka.“

Nakon burne afere "lečenje Rejmonda", ona se zaljubljuje u drugog mafijaša, Luja Manokija.

„U narednih par nedelja postali smo ljubavnici. Morali smo da se krijemo da moje svedočenje o Rejmondovom zdravlju ne bi bilo kompromitovano. Moja procena bi pala u vodu da se saznalo da sam u vezi sa trećim čovekom mafije u to vreme“.

Dve godine nakon njihove veze, Manokijo je uhapšen i osuđen zbog ubistva.

„Pokušavao je da mi objasni da se nakon svega promenio, da je uvideo da su oni koje je gledao kao heroje zapravo bili jako loši.“

Opisala je i da ju je napastvovao nepoznati čovek, još dok je bila u vezi sa Manokijem.

„Vrištala sam, bila sam užasnuta. Samo sam mislila o mojoj jadnoj deci. Ja sam sve što imaju, a sad će me ubiti.“

Barbaru je spasao stariji bračni par, koji je prilikom šetnje čuo njene uzvike.

„Mislim da sam preživela jer sam donela svesnu odluku da preživim“, rekla je Barbara.

Ona je takođe istakla da je imala i dva seksualna napada. Donela je odluku da piše memoare, bez ikakvog straha od mafije.

„Rekla sam Rejmondovom sinu, nakon njegove smrti, da želim to. I on me je podržao, uz reči da zna koliko sam bila dobra prema njegovom ocu i da je ubeđen da neću napisati ništa loše za njega.“

Ona danas ima muža, Džoa sa kojim uživa i koji joj je neizmerna podrška. Takođe je oduševljen njenim memoarima.

„Kada je počeo da je čita, rasplakao se. Toliko ga je bolelo da iznova proživljava stvari o kojima sam mu pričala. Ali on je veoma srećan, a knjiga se zapravo završava u trenutku kad njega upoznajem te 1989. godine.“