DOK JE NENAD PERIŠ PROŽIVLJAVAO NAJVEĆU NOĆNU MORU: Mi smo bili zatečeni nečim drugim!

Pet meseci imali smo priliku da gledamo agoniju kroz koju je prolazio Nenad Periš. Ni jednom iz njegovih usta nismo mogli da čujemo pogrešnu reč. A ono što nas je zadivilo bila je velika vera i spokoj koju je našao u njoj:

"Okrećem novu stranicu života, vraćam se sa svojim sinom kući, novu stranicu koja će biti prožeta sećanjima iz Beograda, neizmernom tugom, križom na leđima al mislim da ću biti bolji čovek nakon svega ovoga, mislim da ćemo svi biti bolji ljudi i da Božiji poziv Mateju ima neko dublje značenje, koje, meni to sada nije jasno ali nadam se da ću to saznati do kraja, kada o tome budem mogao razmišljati," rekao je Periš

Svki roditelj u regionu je patio i pati za Matejem, ali samo zato što je iz dana u dan gledao agoniju Nenada Periša i mislio: ne dao bog nikome!

O tome svedoči i tekst koji smo našli na internetu, a koji je napisala Nataša Škaričić:

"Nenadu Perišu događao se najgori horor koji mogu zamisliti! Uz pomoć snimki s nadzornih kamera svaki je dan gledao kako mu sin nestaje pred očima, ali on nije tu da ga spasi.

I kao da je svojim prisustvom u Beogradu uporno pokušavao promeniti tu činjenicu; Matej kuca na vrata taksija, taksista ga odbija, ali srećom dolazi Nenad, Matej trči ulicama Beograda, Nenad ga zaustavlja, uteši i odvede na sigurno, Matej pliva u gustoj, gladnoj Savi, gubi snagu, no otac zadnji tren dolazi do njega i vadi ga na sigurno…

Potpuno sam uverena da je taj čovjek u očaju mesecima mentalno trčao ulicama Beograda, plivao i ronio u Savi i Dunavu, podsvesno znajući da to nema ama baš nikakvog smisla, osim što je to jedino smisleno što je mogao uraditi.

Istovremeno je predriblao nacionalne histerije, lude medije, sumanute teorije i ljude koji se muvaju oko ovakvih priča, ni jedan tren ne silazeći s putanje noćni klub-ulice Beograda-Sava.

Nijedan konflikt Periš stariji u toj situaciji nije izazvao, ni na jedan mamac se nije uhvatio. I sa zanimanjem posmatram njegovu veru, to mi je vrlo čudno.

Ne sećam se da me ijedan javni događaj ovoliko emocionalno povukao da stojim u masi. Ne razmišljam o manama kriminalističkog postupka, iako ih vidim, mane medija, ništa.

Samo se divim Nenadu Perišu i humanosti koju je uspio izvući iz svih aktera ove priče.

Dirljiv je govor dogradonačelnika Beograda i pozdrav djetetu koje su Srbi tražili više nego ijedno “njihovo” dete, mada to nije pravedno. Moj naklon, dobri čoveče. Preživi."