MOJ MUŽ JE OPET OTIŠAO KOD SVOJE MAME. TO RADI SVAKI PUT KAD SE POSVAĐAMO: Priznala mi je u suzama...

Posle napornog dana provedenog na poslu najviše se radujem kada sa sinom dođem u park. On se igra sa drugarima, a ja mogu na miru da sedim čitajući knjigu i uživajući.

Danas je do mene na klupi sela jedna mlada žena. Parkirala je dečija kolica blizu klupe, a ja sam mogla videti da u njima spava malena devojčica.

Nakon par minuta primetila sam da nesrećna žena plače! Pitala sam je da li mogu nekako da joj pomognem, a iz nje su potekle bujice reči:

"Tako sam umoran od ovog porodičnog života! Muž i ja se stalno svađamo, a posle svake naše svađe muž odlazi da živi sa majkom. Ponekad sa njom živi nedelju dana, a ponekad i duže. I sve to vreme ne zove me i ne piše mi. Uvek sam prva koja zove i prekida neprijatnu tišinu. Kad se muž vrati kući, traži da ga zamolim za oproštaj. I ja ga molim, jer ga mnogo volim i plašim se da ga ne izgubim. I sada živim sama sa svojom ćerkom. Muž je otišao pre više od nedelju dana. Zar je to normalno?! Nemam više snage da sve ovo izdržim!"

"Koliko dugo ste vi i vaš muž u ovakvoj vezi?"

"Od kako sam rodila dete... Tako se plašim da će otiži i da se nikad više neće vratiti..."

"Ali šta ako se on nikad ne vrati tebi i tvojoj ćerki? Kako bi živela tada," pitala sam je obazrivo.

"Verovatno bi on ostao kod svoje mame, a ja bih nastavila da iznajmljujem stan u kome već živimo, "videla sam kako joj mozak radi brzinom munje...

"To je dobro.. Šta dalje?"

"A onda bih podnela zahtev za razvod i zahtev za alimentaciju kako bih mogla da živim sama sa ćerkom...

A kad dete poraste i krene u vrtić, onda ću ja da krenem na posao... Preživela bih sigurno!"

Njeno lice je sinulo. Videla sam da je tek sad shvatila da ne mora da trpi to što trpi mesecima...

"Izgleda da vaš muž ne može da se navikne na odgovornost i stoga beži kod mame. Moraš ozbiljno da razgovaraš sa njim. Ne dopusti da te maltretira na taj način," rekla sam joj u poverenju.

Prošlo je skoro mesec dana od tog našeg neplaniranog susreta u parku, a onda sam je ponovo srela.

Šetala je sa bebom, ali ovaj put je bila baš mirna i staložena. Sela je pored mene i rekla:

"Dugujem ti svu zahvalnost sveta! Toliko si mi pomogla! Sve se rešilo! Nisam ga zvala, a on je onda došao nakon nedelju dana.

Posvađali smo se, da bismo na kraju normalno razgovarali. Rekao mi je da se oseća nespremnim za to da bude otac. Bežao je od odgovornosti, kao što si i pretpostavila.

Priznao je da nas voli i da će se potruditi da bude tu za nas. Od tada ne beži kod mame svaki čas.. Nije idealno, ali je definitivno bolje nego što je bilo.."