ima logike
TO JE JEDAN VID PROTESTA: Koje psihološke probleme krije nered u kući?
Pred nama je jedna interesantna tema, a reč ponovo prepuštamo stručnjaku. Ovoga puta iskusna psihološkinja pomoći će vam da shvatite koje unutrašnje probleme sugeriše neuredan životni prostor, obrušavajući vas haotičnim protokom informacija, stvari i događaja.
Autor:
Može se činiti da je kuća samo prostor za opuštanje, pa ako je u njoj nered, to je na mestu, ostala područja života ionako izgledaju kao zasebni primeri uspeha i rasta. Ali i nije baš tako, jer posao već dugo nije uspešan, komunicirate s onima koji vam nisu zanimljivi, nikada nemate dovoljno novca, svetla budućnost ne dolazi. Sve to govori o navici čoveka da se okružuje haosom i neredom. Toliko je navikao na to, on je „normalan”, čak mu se ponekad i sviđa. Naravno, takav izbor – život u okruženju haosa – sam je izabrao, nimalo slučajno, već iz određenih razloga.
Strah od promene
Ako izuzmemo kliničku i psihijatrijsku komponentu, onda je prvo o čemu takav način života govori prisutnost straha od promena. Zatrpanost prostora u ovom je slučaju svojevrsni pokušaj zaustavljanja vremena, stvaranja iluzije sigurnosti. Okružen masom nepotrebnih stvari, odnosa i stavova, čovek sebi tako uskraćuje priliku da se susreće s nečim novim, uhvatljivim, živim. Drži se prošlosti, svakodnevno se „vezuje“ za stare stvari (čak i ako je nepotrebno smeće), jednostavno zato što mu je njihova energija već poznata.
A pustiti nešto novo u vlastiti život je, prvo, strašno, a drugo, teško. Prvo ćete morati da očistite ruševine nakupljenog „smećaˮ, a to je napor sam po sebi, trošenje vlastitih emocija, vremena i truda. Nije lako, generalno. I krug nastavlja da se okreće u atmosferi poznate rutine, a promene se odlažu na sledeći mesec ili godinu.
Trik je u tome što je za stvarnu promenu u životu potrebno oslobađanje od nepotrebnog. Nije uzalud da svi kursevi o ličnom razvoju započinju s preporukom „osloboditi prostor i napraviti mesta za nešto novoˮ. U neredu nema mesta za „novoˮ, ali postoji razumljivo „staroˮ, među kojima je, možda, neugodno, ali razumljivo i predvidljivo.
I nemojte se tešiti mišlju da je to željena stabilnost. Biće puno delotvornije priznati sebi da je nered vaš odgovor, zaštitna ljuštura kojom se skrivate iza straha od promene. Pokušajte da se ne zavaravate i nakon iskrenosti doći će jasno razumevanje vaših potreba i moći ćete sebi da priuštite željene promene.
Postavljanje granica
Haotično razbacane stvari takođe su priča o ličnim granicama. Na taj način osoba pokušava da podseti sebe i druge da postoji i da je važna. „Barem sam stvorio ovaj haos”, takvo bi objašnjenje za sebe u ovoj situaciji bilo sasvim logično.
Nered u kući i životu takođe je oblik protesta: protiv strogih roditeljskih pravila ili ograničenja partnera. „Ovo je moj prostor i biće onako kako sam odlučio, a ne onako kako su zahtevali moji roditelji”. Ako je osoba odavno punoletna i ne živi s roditeljima, žudnja za smećem može biti posledica „zaglavljenjaˮ u adolescenciji, kada protest nije iskazan i još uvek zahteva ventil. Suzbijana, takva buntovnost može se izraziti u aljkavosti u svakodnevnom životu, neredu u stanu i kao rezultat toga dovesti do sukoba u paru.
Potrebno je potražiti koren problema, u svakom slučaju navika življenja u neredu uvek ističe prisutnost određenih psihičkih deformacija. Razumevanje i rad je nužan ako želite svoj život da učinite prijatnijim i skladnijim.