VLADIMIR PUTIN JE IMAO SAMO 15 GODINA KADA JE OTIŠAO DO ZGRADE KGB-A: Evo zašto je odlučio da postane špijun!

Otkako je pokrenuo “specijalnu vojnu operaciiju” u Ukrajini, oči sveta uperene su u Vladimira Putina. Za vas smo odabrali nekoliko zanimljivosti iz mladosti kontroverzna ruskog državnika!

1. Roditelji Vladimira Vladimiroviča Putina teško da su mogli zamisliti kako će njihov mezimac jednog dana preuzeti kormilo zemlje. Otkad su se, kao 17-godišnjaci, venčali, za fabričku radnicu Mariju Ivanovnu Šelomovu i mornara Vladimira Spiridonoviča Putina život se svodio na puku borbu za preživljavanje. Jedva su spajali kraj s krajem, a dvojicu sinova bili su prisiljeni i sahraniti: Albert, bolešljivo dete, umrlo je nekoliko dana nakon rođenja; Viktora je odnela difterija za vreme nemačke opsade Lenjingrada. Zna se da je, tokom Drugoga svetskog rata, Vladimir Spiridonovič služio u bataljonu NKVD-a. Kasnije je prebačen u redovnu vojsku, a 1942. je teško ranjen na ratištu. Ako je verovati priči koju je Vladimir Putin ispričao Hilari Klinton, otac mu je spasio majku na način dostojan akcijskog trilera. Navodno se dogodilo sledeće: kad se Vladimir Spiridonovič vratio s ratišta na kratki odmor, u svojoj je ulici vidio hrpu poslaganih tela i muškarce koji su ih utovarivali u kamion. Kako se približavao, ugledao je ženske noge kako proviruju iz te tužne gomile, te na njima prepoznao – suprugine cipele! Dotrčao je do muškaraca i zatražio da mu predaju telo njegove žene. Nakon svađe, ovi su popustili, a čim je Vladimir Spiridonovič uzeo suprugu u naručje, shvatio je da je još živa. Odnio ju je u stan i negovao. Osam godina kasnije dobili su sina Vladimira.

2. Vladimiru Vladimiroviču, koji je na svet došao 1952. godine u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg), roditelji nisu mnogo pričali o strašnim danima okupacije, a mali Volođa, kako su mu tepali, nije bio svestan teškoća posleratnog života. Putinovi su živeli na petom spratu oronule zgrade bez lifta, u stanu koji su delili s još dve porodice. Koristili su zajedničku kuhinju i toalet, a kupatilo imali, baš kao ni toplu vodu, pa su jednom nedeljno išli u obližnju saunu. Dok je otac bio komunista bez mrlje i militantni ateist, majka budućeg državnika navodno je bila izuzetno pobožna. Premda u kući nije smela držati pravoslavne ikone, budući da je vlada u to vreme proganjala vernike, krišom je krstila sina i s vremena na vreme ga vodila u crkvu.

3. Kao školarac, bio je, kažu, izrazito hiperaktivan. Na satu se vrpoljio, jedva čekajući da se čas završi a on ode na igralište, a zbog problema s disciplinom bio je jedan od retkih u razredu koji nisu primljeni u pionire. Sve se promenilo kad je odušak našao u sportu. Prvo je počeo trenirati boks, da bi se, dobivši “po nosu” od znatno krupnijeg sparing-partnera, prebacio na džudo. Pod budnom paskom trenera Anatolija Rahlina, postao je čak šampion Lenjingrada!

4. Nakon što je u bioskopu pogledao film “Mač i štit”, triler o ruskim obaveštajcima koji se infiltriraju u SS-ov štab u Berlinu, prijatelju iz razreda je navodno rekao: “Odlučio sam da postanem špijun!”. Ovaj se na to samo posprdno nasmejao, ali Vladimir je bio smrtno ozbiljan. Nekoliko dana pre šesnaestog rođendana, zaputio se do sedišta KGB-a, s nadom da će dobiti posao. Obilazio je oko zgrade kao mačka oko vruće kaše, nervozno lomeći ruke. Tek nakon što je napravio tri kruga, odlučio je da priđe dežurnom oficiru.

"Šta moram uraditi da postanem agent KGB-a?", pitao je čoveka. Primetivši odlučnost u mladićevim očima, ovaj mu je, umesto da ga isprati, savetovao da prvo dobije fakultetsku diplomu. Poslušao je savet. Postao je ponosni student Lenjingradskog državnog univerziteta, odsek međunarodno pravo. Tokom studija, pridružio se Komunističkoj partiji te se zbližio s mladim asistentom Anatolijem Sobčakom, koji mu je predavao poslovno pravo. Obe činjenice pokazaće se presudnima za njegovu buduću karijeru.

5. Tokom studija, pristupio je Institutu za vojnu obuku. Uz to je zarađivao džeparac sekući šume na severu zemlje te putovao na sportska takmičenja po celom Sovjetskom savezu. U Moldaviji, gde se pripremao za Spartakijadu, doživeo je udarac od kojeg se nikada nije oporavio. Imenjak i bliski prijatelj Vladimir Čerjomuškin, koji se džudom počeo baviti upravo na njegovu inicijativu, tokom borbe je nespretno pao i slomio vrat. Nakon desetak dana, preminuo je u bolničkom krevetu. Putin, poznat po sposobnosti kontrole osećanja, tokom sahrane je zadržao kameno lice. Kad je ostao nasamo s pokojnikovom porodicom, slomio se: gorko je jecao grleći Čerjomuškinovu majku.