VELIČANSTVEN
ON JE LAV MEĐU PSIMA: Tibetanskog mastifa zovu i božji pas -miran je i tih, ali moćnijeg zaštitnika porodice NEMA!(FOTO)
Tibetski mastif važi za jednu od najstarijih i najskupljih rasa pasa na svetu, a prati ga reputacija hrabrog i neustrašivog čuvara.
Autor:
Specifičnog izgleda koji zbog gustog krzna podseća na lavovsku grivu. Izuzetno hrabar, veran svojoj ljudskoj porodici i odličan čuvar. Može biti lajav i zahteva ranu dresuru i socijalizaciju.
Poreklo
Tibetski mastif je jedna od najstarijih rasa pasa. Dokazi o njihovom postojanju datiraju još iz 1100. godine pre nove ere. Prema nekim izvorima, ovi psi su stigli na teritoriju Centralne Azije prateći Atilu Hunskog. Takođe postoji legenda da je tibetski mastif božiji pas, jer predstavlja transformaciju tibetanskog sveštenika u psa. Originalno su se koristili kao čuvari tibetskih manastira, a kasnije se koristio za čuvanje stada i drugih objekata od važnosti. Sve do 1847. godine ova rasa je bila potpuno nepoznata van rodnog Tibeta, kada je jedan primerak ove rase poslat kraljici Viktoriji što je probudilo veliko interesovanje za ovog psa.
Standard rase je napisan 1931. godine. Tokom ofanzive Kine na Tibet je umalo došlo do potpunog istrebljenja ove rase, ali je velikim trudom nekoliko odgajivača tog vremena rasa spašena od zaborava. Dalaj Lama je dva primerka ove rase poslao predsedniku Ajzenhaueru i potomci tih pasa su bili osnov za dalje odgajanje ove rase na teritoriji Amerike. Ovaj pas se ubraja među najskuplje pse na svetu, 2014. godine je jedan primerak tibetskog mastifa prodat za 2,7 miliona dolara.
To je proizvelo pravi bum interesovanja i nagli porast odgajivačnica tokom 2015. godine. Nažalost, interesovanje bogataša za ovu rasu je kroz par godina opalo, što je proizvelo užasnu praksu kineskih odgajivača da ove pse ubijaju na najsurovije načine jer im više nije bilo isplativo da nastave da ih neguju.
Izgled
Tibetski mastif ima veoma krupne kosti i zbog svoje konstitucije se ubraja među džinovske pse. Četvrtaste je građe sa snažnim i nabijenim nogama. Ima širok rep, koji nosi savijen iznad leđa. Glava je kod ovog psa masivna i dosta široka, poseduje izrazito jaku vilicu. Njuška mu je velika i crna, a oči su male i tamnosmeđe boje. Uši su kod ove rase trouglaste i spuštene.
Krzno je veoma gusto, dlaka je prava i dosta duga. Podlaka je takođe gusta i odlično ga štiti od hladnoće. Krzno se javlja u sledećim bojama: crna, crna ili boja plamena (crno-riđa), kestenjasta, različiti tonovi zlatne boje, različiti tonovi sive kao i sive boje sa zlatnim oznakama. Na predelu vrata imaju veoma gust okovratnik koji im na glavi formira krunu gustih dlaka što mnoge koji ga vide asocira na lavlju grivu, navodi "Moj ljubimac info".
Prosečna težina kod tibetskog mastifa se kreće od 63 do 78 kg, a visina od 60 do 71 cm.
Narav
Tibetski mastif važi za hrabrog, neustrašivog, ali ujedno i obazrivog i mirnog psa. Voli da laje noću, pa se zbog toga mnogi vlasnici ovog psa opredeljuju za to da ga tokom noći zatvaraju kako ne bi ometao komšije svojim izrazito dubokim lavežom.
Tokom dana, i kada je u kući je uglavnom miran i tih. Prema strancima je nepoverljiv, nije zaboravio svrhu svojih predaka, i ima odlične čuvarske instinkte bilo da je u pitanju čuvanje stoke, svoje ljudske porodice ili njihove imovine. Prviržen je svojoj porodici, nežan i pažljiv sa decom.
Potrebna mu je rana socijalizacija kao i strog i dosledan vlasnik. Ukoliko se ne dresira i ne socijalizuje na pravi način, može biti sklon tvrdoglavosti, teranju inata kao i pokazivanju agresivnosti. Ukoliko želite ovog psa da držite kao kućnog ljubimca, potrebno mu je posvetiti mnogo ljubavi i pažnje, ali jednom kada ovaj pas zavoli svog vlasnika postaje mu izuzetno veran i ima prirodnu želju da mu se dokazuje i udovoljava mu.
Zdravlje i nega
Tibetski mastif je poprilično neaktivan kada je u kući odnosno u zatvorenom, ali je svakako neophodno obezbediti mu dovoljne količine redovnih šetnji umerene dužine. Potrebno mu je redovno četkanje njegovog gustog krzna.
Linja se jednom godišnje pa je tokom prolećnih meseci neophodno svakodnevno četkanje. Zbog njegove veličine se ne preporučuje da se drži u stanu, a ukoliko se drži u dvorištu neophodno je dvorište obezbediti ogradom visokom barem dva metra. Za razliku od mnogih drugih rasa, ženke dobijaju teranje samo jednom godišnje, a potomci poprilično dugo nastavljaju da se ponašaju kao štenci.
Važe za generalno zdravu rasu, ali se mogu javiti zdravstveni problemi kao što su displazija kukova, problemi sa štitnom žlezdom, kožna oboljenja i infekcije ušiju.