Ukusna višnja leči nesanicu: Poslastica za celi organizam!

Ljupka tamnocrvena višnja (lat. Prunus cerasus) potiče iz Severne Indije i Irana, a popularna je od davnih vremena. Obožavali su je Persijanci i Rimljani, koji su sa njom upoznali Britance, da bi je oni proširili po svetu.

Prema budističkoj legendi drvo višnje ponudilo je svoje plodove Mayi, Budinoj majci, da bude zdrava i sita tokom trudnoće. Legenda ima temelja, jer višnja neguje čitav organizam i daje osećaj sitosti.

Lekovita svojstva višnje

Višnje su poznate po svojim brojnim lekovitim svojstvima i antioksidativnom delovanju. Bogate su vitaminima A, C, E i folnom kiselinom, mineralima kalijumom, magnezijumom, gvožđem i vlaknima.

Višnja sadrži fenole, galičnu i p-kumarinsku kiselinu, kemferol i kvercetin. Jaka antiupalna svojstva višnje čine je korisnom za smanjivanje boli kod gihta i upale mišića, osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Istraživanja potvrđuju da dvadeset višanja dnevno ili koncentrat te količine višanja imaju isto svojstvo na oslobađanje od boli kao aspirin ili brufen.

Umirite svoje živce uz pomoć trešanja, a kakao možete da pročitate OVDE.

Moćno protivupalno sredstvo

Akutne upale odgovor su tela na ozlede, infekcije, nepravilnu prehranu i alergene. Ako su upale dugotrajne, mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti, artritisa, astme i dijabetesa. Novija istraživanja nude sve više dokaza o pozitivnom delovanju višanja na smanjenje upala. U jednoj od studija desetoro ljudi tokom dve nedelje svaki dan je pilo 250 ml soka od višnje, nakon čega su im se značajno smanjili upalni procesi, normalizovao se nivo triglicerida i LDL holesterola - rizičnih faktora za razvoj srčanih bolesti.

Štite od slobodnih radikala

Višnje obiluju fenolnim spojevima - snažnim antioksidansima koje štite nervni sistem i sprečavaju oksidativni stres. To je bitno za starije osobe, jer ih štiti od neurodegenerativnih poremećaja poput gubitka pamćenja, senilne demencije i Alchajmerove bolesti. Zbog visokog nivoa antocijanina višnje značajno deluju u smeru prevencije raka, naročito debelog creva.

Dud je voće koje nas vraća u detinjstvo, a sve o njegovim dobrobitima možete naći OVDE.

Teraju nesanicu

Višnja je jedna od retkih vrsta voća koje sadrži melatonin – prirodan hormon koji reguliše san. Naše telo inače prirodno luči hormon melatonin koji se oslobađa samo tokom noći, obično nakon 21.00 sati, i tako podstiče san.

Pre spavanja popijte čašu čistog višnjinog soka. To će vam omogućiti dubok, neprekidan i opuštajući san. Melatonin se takođe koristi u lečenju tegoba menopauze, odvikavanja od lekova, kod raka dojke i prostate, hiperaktivnosti i deficita pažnje.

Koristi ostalih delova višnje

Sušene višnje deluju slično kao i sveže. Idealna su zamena kada višnje nisu dostupne u svežem obliku. Peteljke višnje daju čaj koji pomaže kod izbacivanja peska iz mokraćnih kanala, celulita, impotencije, bubrežnih bolesti i hroničnog kašlja. Lišće višnje odlično je sredstvo za lepotu, a pomaže kod peruti i otečenih kapaka. Semenke višnje primenjuju se kao toplo-hladni oblozi i kao punjenje za jastuke.

Kako da gajite jagode na vašoj terasi možete da nađete OVDE.

Sadnja i berba višnje

Višnja se sadi u jesen. Može se uspešno uzgajati na gotovo svim, osim na previše vlažnom i teškom zemljištu. Tokom hiljadu godina uzgoja, kultiviranom je mnogo vrsta višnje.

Višnja počne davati plodove u trećoj godini nakon sadnje. Vreme berbe započinje u junu. Ovaj je plod čest sastojak voćnih kolača, sokova i drugih ukusnih poslastica. Osim ukusom, neodoljiv je i mirisom, pa je popularan dodatak kozmetičkim proizvodima.

Višnje u kulinarstvu

Višnje su dostupne tokom čitave godine u smrznutom, kandiranom, sušenom ili konzerviranom obliku te kao sok, ali su sirove ipak najzdravije. Da biste iskoristili sve prednosti višnje, dnevno konzumirate jednu do dve čašice ovog voća. Dug je popis jela u kojima možete koristiti višnje, a to su različiti deserti, kolači, sosevi, džemovi, sokovi, kompoti i drugo.

Kako da sprečite propadanje jagoda možete da nađete OVDE.

Sok od višanja

Sastojci: 5 kg višanja, 3,5 kilograma šećera, 25 grama limunske kiseline, 1 l vode

Priprema: Očišćene višnje pomešajte sa limunskom kiselinom i vodom. Ostavite 24 sata, procedite kroz gazu, dodajte šećer i mešajte dok se ne otopi. Sipajte sok u sterilizovane boce, pa dobro zatvorite.

Energetske pločice sa višnjama

Sastojci: 2/5 čašice badema, pola šoljice mlevenog lana, pola šoljice sušenih višanja, pola šoljice sušenih brusnica, stevija ili drugi prirodni zaslađivač, 2-3 kašičice vode.

Priprema: Dobro sameljite sve sastojke. Smesu rasporedite po tepsiji. Isecite kao pločice.

Napravite ukusnu piletinu u sosu od višanja a recept možete pročitati OVDE.