DANIMA UKRADENIM PORŠEOM LUDOVAO PO GRADU I IZLUĐIVAO POLICIJU, PA STRADAO TRAGIČNO:Ko je,zapravo,bio Beogradski fantom?

O njemu se govori kao o beogradskom fantomu sedamdesetih, iako je priča o njemu nastavila da živi do današnjeg dana. Vlada Vasiljević je u krugu svojih prijatelja imao dva nadimka – Vasa Opel, jer je voleo da "pozajmljuje" opele i Vasa Ključ, jer nije postojao auto koji nije mogao da otključa i pokrene bez ključa.

Vasa nije mogao da odoli iskušenju da sedne u automobile, da gas do daske i kroti opasne krivine. Potpuno svestan posledica svog uživanja u ovom poroku, on kaže: "Ne znam šta me vuče da ukradem kola. Znam da je to kažnjivo i da ću imati posledice, ali kada sam u automobilu ne izlazi mi se". Ipak, uvek je posle pozajmljivanja tuđeg auta, isti vraćao vlasniku punog rezervoara, bez ijedne ogrebotine!

Tri Vladine strasti – cigarete, brzi automobili i jedna Vesna

Iako niko to sa sigurnošću ne može da tvrdi, dugo je prepričavana priča da je ljubav prema Vesni razlog njegovih vratolomnih vožnji po gradu. Niko nije znao da kaže gde tačno živi i kako tačno izgleda, ali su stanovnici Zvezdare s ponosom tvrdili da je rođena i odrasla tu, kao i to da su njegove vožnje imale za cilj da skrenu njenu pažnju.

Odmetnik za volanom

Legendarni beogradski fantom prvi put je dospeo u žižu javnosti kada je jedne noći "pozajmio" beli Porsche 911 f Targu, čiji je vlasnik bio Ivko Plećević, teniser koji je taj auto dobio kao nagradu na turniru u Berlinu. Vlasnik ove ljute mašine nije ni slutio da će upravo njegov automobil ostaviti neizbrisive potpise na beogradskom asfaltu. Svake noći posle deset sati, Vlada je izvodio istu predstavu. Vratolomnom brzinom bi se kroz bulevare dovezao do Slavije, gde bi napravio tri kruga i posle nekoliko okretanja pod ručnom nestajao u noći. Tako je postao prava senzacija u očima građana, a prava noćna mora za beogradsku policiju koja je u to vreme bezuspešno pokušavala da ga zaustavi službenim tristaćima i fićama. Nemoćni da zaustave provokacije iz noći u noć, milicija je u poteru uključila čuvenog inspektora Fanđa, ali ni on nije uspeo da ga zaustavi. Ono što je najviše provociralo policiju bila su njegova redovna javljanja u radio program, prilikom kojih je on najavljivao vreme i putanju svojih vožnji.

Najčešća ruta ovog beogradskog mangupa je bila od Bulevara revolucije, današnjeg Bulevara kralja Aleksandra, pa preko Ulice Borisa Kidriča, današnjom Beogradskom, do Slavije na kojoj su ga čekale publika i policija. Beograđani su donosili stolice i čekali da Vasa prođe, a mnogi su gledali sa balkona, dok su se neki čak i penjali na krovove radnji i kioska kako bi imali bolji pogled. Na Slaviju su se, kao na utakmicu, nosili radio prijemnici, stolice, semenke i nešto za piće. Građani su navijali za svog novog heroja, za urbanog junaka koji se svojim vožnjama suprotstavljao policiji.

Brži i od fotoaparata

Samo je jednom čoveku pošlo za rukom da uslika čuvenog Fantoma. To je bio Ilija Bogdanović, stjuart iz JAT-a koji se fotografijom bavio iz hobija. Za njega je fotografisanje Vladinih vožnji bio pravi izazov. Sreća je da je za to vreme imao dobru opremu i dobre, osetljive filmove koje je nekoliko dana ranije kupio u Njujorku. Ilija je procenio da je Slavija mesto gde će ga sigurno sresti. Angažovao je i pomoć – Vuka Tomanovića, prvaka Jugoslavije u motociklizmu, i svog prijatelja taksistu koji je imao radio-stanicu kako bi bili u toku kuda prolazi. Prvo je uspeo da uslika samo automobil u prolazu, ali ne i Vladin lik. Nakon nekoliko noći mu se posrećilo i sa nekoliko metara, uslikao je čuvenog vozača. Dok je išao kući da razvije film imao je dilemu šta da radi sa fotografijom. Ukoliko bi objavio fotografiju, milicija će ga uhvatiti, a najmanje što je želeo je bila ta odgovornost.

Večernji spektakl tajanstvenog vozača za mnogobrojnu beogradsku publiku i podsmevanje miliciji kulminiralo je jedne večeri kada su vlasti postavile zamku i autobusima GSP-a blokirale sve izlaze sa Slavije. Ma koliko bio vešt, Fantom nije uspeo da izbegne dva Ikarbusova autobusa. Udario je u njih, ali je uspeo da iskoči iz poršea pre sudara i pobegne. Dolijao je zahvaljujući anonimnoj prijavi i nikada se nije saznalo ko je otkrio njegov identitet. Sumnja se da je to bio neko iz njegovog okruženja, ko se bavio istim "pozajmljivačkim zanatom", čiji je motiv bila ljubomora ili sujeta.

Sudija Okružnog suda u Beogradu mu je, zbog "oduzimanja" dva automobila i ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, odredio kaznu od dve godine i šest meseci zatvora. U zatvoru se ponašao pristojno, poštovao je kućni red i bio je poštovan od strane kriminalaca, iako u suštini nije bio jedan od njih. Jednog dana, posle posete sestre, Vlada Vasiljević je pobegao kroz prozorče iz Centralnog zatvora. Tri dana kasnije se sam vratio u zatvor rekavši da je morao da obavi još jednu noćnu vožnju, da policajci ne misle da su ga pobedili. Za kaznu je dobio trideset dana u samici. Posle toga, Fantom je bio zatvorenik bez mane.

Pakleni vozač poginuo kao suvozač

Ubrzo nakon izlaska iz zatvora, 1982. godine, Vlada je poginuo. Nije poginuo u vožnji kakvu je voleo. Njegov život se tragično završio u Ladi i da ironija bude veća, sve se dogodilo na auto-putu u blizini Požarevca, dok je sedeo na mestu suvozača kada se kamion pod vrlo čudnim okolnostima zakucao u automobil. Njegov prijatelj Vidra je poginuo na licu mesta, a Vlada je preminuo u bolnici nekoliko dana kasnije. Postoje razne spekulacije o ovom događaju i do današnjeg dana nije se utvrdilo da li je to zaista bio sudar ili namerni atentat. Priča se i da je vozač kamiona bio pripadnik milicije, a sumnje o ubistvu pojačale su priče o njegovom boravku u bolnici. O njemu je brinuo samo jedan lekar, a posete su čak i rodbini bile zabranjene.