UKOLIKO JE RODITELJ TU I SVE RADI UMESTO DECE, ONI NEĆE POVEROVATI DA MOGU BEZ NJIH: Psihoterapet o osamostaljivanju!

Da li Srbija, u odnosu na svet, prednjači po broju osoba koje i u tridesetim i četrdesetim godinama žive pod roditeljskim krovom?

Sa roditeljima živi 70 odsto mladih

- Prema poslednjim istraživanjima, 70 odsto mladih u Srbiji, uzrasta od 18. do 34. godine, i dalje živi sa roditeljima. I u susednim državama situacija je slična. Stanje je nešto drugačije u skandinavskim zemljama, gde mladi počinju samostalan život oko 21. godine, dok u Evropskoj uniji roditeljski dom napuštaju sa prosečno 26 godina - kaže Jelica Jakšić, psihoterapeut u edukaciji.

Faktori koji utiču na osamostaljivanje su formalni i suštinski. Formalni su ekonomski.

Osamostaljenje se uči

- Suštinski su zrelost ličnosti, odgovornost, dobra komunikacija uz poštovanje porodičnih granica, sposobnost samostalnog donošenja odluka. Neke mlade osobe koje imaju formalne uslove za samostalnost (posao, stan...) nisu razvile sposobnosti značajne za osamostaljivanje,. Na ove faktore osamostaljenja često možemo da utičemo - ističe Jakšićeva.

Razmažena deca

Dobijamo li na ovaj način gomilu razmažene "dece", koja ništa ne znaju da skuvaju, ne brinu o računima, ne umeju čak ni da uključe veš-mašinu, a plate koriste za putovanja i, recimo, skupe "krpice"?

- To su mlade osobe zavisne od roditelja koje nisu uspele da razviju neke važne sposobnosti za samostalan život: od osnovne brige o sebi, preko tolerancije raznih frustracija koje život nosi, preuzimanja odgovornosti - kaže Jakšićeva.

Kada je vreme za osamostaljenje?

Kada je zapravo vreme da roditelji počnu da uče decu da se brinu o sebi, a da to ne podrazumeva samo spremanje sobe, usisavanje, odlazak u prodavnicu...?

Počinje se od najranijeg uzrasta i povećava

- Od najranijeg detinjstva, roditelji uče decu samostalnosti,u skladu sa njihovim uzrastom i mogućnostima. Ukoliko je roditelj uvek tu i sve radi za svoje dete ili umesto njega, ono neće poverovati da zaista može bez njih, a može. Tokom odrastanja zahtevi koje treba samostalno da obave se usložnjavanju i tako se, dok su još u zaštićenom roditeljskom domu, pripremaju za što bezbolniji odlazak u samostalan život - pnbjašnjava Jakšićeva.

U psihološkom smislu, kakve su posledice kasnog osamostaljivanja?

- Mladi ljudi sa kojima radim na problemima separacije kažu da se često osećaju isfrustrirano, da nemaju pravo na privatnost i svoj život. Neki od njih se osećaju manje vredno, imaju nisko samopouzdanje, a neretko su manje motivisani za bilo kakve poslovne uspehe, osećaju se nesposobnim za samostalno donošenje odluka - zaključuje Jakšićeva.