ZAPALJENJE KRSTA: Postoje dve vrste, razlikuju se po ovim simptomima - veoma je važno da znate od koje vi patite!

Dokazi upućuju na to da više od 80% ljudi iskusi bol u leđima tokom života.

Takođe se procenjuje da oko 23% odraslih danas pati od bola u krstima koji traje najmanje tri meseca, te se stoga može opisati kao hroničan. Uzroci bola u leđima mogu biti mehanički i upalni, i mogu biti brojni, poput infekcije, bolesti bubrega i probavnog sistema, reumatske polimijalgije i retko, tumora. Ovde ćemo se usredsrediti na mehaničku i upalnu krstobolju.

Hroničan bol u krstima najčešće je mehaničke prirode. Ali, u oko 3% ljudi javlja se upalni bol u leđima. I jedna i druga vrsta bola u leđima mogu ograničavati uobičajene svakodnevne aktivnosti, a uticajem na san, radnu sposobnost i lični život, smanjiti i kvalitet života. Ali, budući da obe vrste bola (mehanička i upalna) mogu imati slične simptome, važno je znati kako da ih razlikujemi.

Mehanički bol u krstima

Najčešća vrsta bola u leđima je mehanička bol. Ljudi s mehaničkim bolom u leđima često ga opisuju kao „pulsirajući“ ili “tup bol”. Takođe mogu iskusiti da im se bol pogoršava kad se kreću, a ublažava kada miruju. Mehanički bol u leđima može uticati na mnoge aspekte života, a najčešće je prouzrokovan naporom ili povredom. Svakako, najbitnije je postaviti ispravnu dijagnozu što je pre moguće.

Karakteristike mehaničkog bola u leđima:

• Može početi u bilo kojoj životnoj dobi
• Jutarnja ukočenost traje manje od 30 minuta
• Bol se često ublažava pri mirovanju
• Početak je različit, može se brzo razviti
• Bol je obično povezan s povredom ili naporom
• Bol se može opisati kao „pulsirajuć“ ili “tup”

Upalni bol u krstima

Upalna krstobolja pogađa oko 3% odraslih. Ta vrsta bola često se pogrešno shvata kao mehanički bol u leđima. Postoji nekoliko stanja koja mogu prouzrokovati upalni bol u leđima, a neka od njih su teška za dijagnostikovanje. Srećom, u poslednjih 10 godina napredak u nauci olakšao je lekarima prepoznavanje nekih od tih stanja i njihovo rešavanje.

Karakteristike upalnog bola u leđima:

• Početak u mlađoj dobi, obično kod osoba mlađih od 40 godina
• Postupni početak bola
• Simptomi bola ublažavaju se vežbanjem
• Bol se ne ublažava mirovanjem
• Bol noću, često budi osobu u drugoj polovini noći
• Jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 minuta
• Bol koji traje duže od tri meseca
• Naizmenični bol u zadnjici

Šta uzrokuje upalni bol u leđima?

Bolesti kod kojih određene belančevine (imunoglobulini), koje inače brane telo od infekcija napadaju same sebe, odnosno svoje sopstveno zdravo tkivo, nazivaju se autoimune bolesti. Postoji nekoliko vrsta autoimunih bolesti i neke od njih su vrlo usko povezane s upalnim bolom u krstima.

Aksijalni spondiloartritis je zajednički naziv za dva stanja koja uzrokuju upalni bol - ankilozantni spondilitis i aksijalni spondiloartritis bez radiološkog dokaza.

Ankilozantni spondilitis je oblik upalnog artritisa pri kojem zglobovi kičme postaju upaljeni, što često dovodi do ukočenosti i bola u krstima. Oštećenje kičme i zglobova koji kičmu povezuju sa karlicom kod ovog stanja može se videti na rendgenu. Ponekad osobe mogu osetiti bol i pokreti im mogu biti ograničeni čak i kada lekari ne vide bilo kakvu upalu na snimku. Ta bolest je poznata kao aksijalni spondiloartritis bez radiološkog dokaza.

Neke upalne reumatske bolesti koje dovode do upalnog bola u leđima mogu imati manifestacije i na drugim delovima tela, a ponekad su povezane s promenama drugih organa i organskih sistema. To su npr. psorijatični artritis, koji je povezan s kožnom bolešću, psorijazom, reaktivni artritis, koji je povezan s upalom očiju i mokraćnog sistema, enteropatski artritis, koji je povezan s upalnim bolestima creva, dok je reumatoidni artritis upalna zglobna bolest koja prvenstveno uzrokuje bolove, zadebljanja i deformacije zglobova ruku i nogu. Premda simptomi tih bolesti najčešće uključuju bolnu osetljivost i zadebljanje/otok u zahvaćenim zglobovima, kod mnogih osoba s tim bolestima može se javiti i upalni bol u krstima.

Za postavljenje dijagnoze tih bolesti nije dovoljna jedna analiza. Uz informacije o simptomima i kliničkog pregleda pomoć lekaru pri postavljanju dijagnoze su neke krvne (laboratorijske) analize, visoko rezolucijske slikovne metode (npr. magnetna rezonanca) i/ili neke analize za određivanje genetskih bolesti.