RAFAELA KARA
NIKADA SE NIJE UDAVALA NITI JE TO ŽELELA, USVOJILA JE SEDMORO SIROČADI: Životna priča legendarne Rafaele Kare!
Jedna od najvoljenijih italijanskih umetnica napustila je ovaj svet baš onako kako je i živela - diskretno i u tišini - ne stvarajući pompu ni od čega.
Autor:
Vest da je u 79. godini preminula muzička i televizijska ikona, Rafaela Kara nakon teže bolesti, juče je rastužila mnogobrojne obožavatelje.
Rođena je 18. juna 1943. u Bolonji kao ćerka poslastičara i majke Iris Delutri. Od malih nogu je pokazivala neverovatan talenat za muziku i ples, pa su je roditelji sa osam godina upisali na Nacionalnu akademiju plesa u Rimu.
Nakon toga, pohađala je Eksperimentalni kinematografski centar, a počela je da glumi kao devojčica, 1952. godine, da bi šezdesetih dobila umetničko prezime Kara.
Inače, njeni roditelji rastali su se ubrzo nakon što su se venčali, a Rafaela je provela detinjstvo na dve adrese.
Nikada nije želela da bude u centru pažnje, ali zahvaljujući harizmi, zaraznom osmehu i neverovatnom talentu postala je diva.
Posebno je zanimljiva činjenica da je Rafaela bila ogromna zvezda i u Španiji, a njen uticaj na tamošnju pop kulturu bio je toliki da joj je španski kralj 2018. dao orden dame jer predstavlja "ikonu slobode".
Do početka sedamdesetih ostvarila je i priličan broj uloga u italijanskim, ali i američkim filmovima, a imala je priliku i da joj jedan od filmskih partnera bude Frank Sinatra.
O njenoj popularnosti dovoljno govori nadimak koji su joj dali mediji - Rafa Nacionale - a iako je svojim radom ispisala istoriju, uvek se trudila da ne bude u prvom planu, već u pozadini.
Sebe je opisivala kao večitu devojčicu s velikim snovima i uvek se trudila da to ostane. Nikada nije izgubila prepoznatljiv osmeh.
Rafaela Kara je bila poznata po tome što je svoj privatni život držala daleko od očiju javnosti- toliko da ni gostujući 1986. kod slavnog Davida Letermana nije otkrila skoro ništa.
Ipak, svojevoljno je ipak priznala da jedino zbog čega žali jeste to što nije radila s Marlonom Brandom.
A ono što je dobro znala to je da će njeni fanovi, ma što god radila, biti uz nju, čak i kada je uzburkala u to vreme poprilično jaku i aktivnu ultrakatoličku struju koja je na nož dočekala njenu pesmu ‘Tuca Tuca’, koju je pevala u haljini s otkrivenim pupkom i koju je za nju napisao Enriko Rufini.
Pomenuti ples je najpre cenzuriran, sve dok ga s njom nije otplesao Alberto Sordi. Nakon toga, čak u vrtićima su vaspitačice s decom plesale uz nju.
poznata lepotica napravila je revoluciju i na polju stila za scenu - nosila je korsete za struk, provokativne kombinezone, perje, šljokice, izazovne izreze na odeći, odnosno težila je stilu koji je bio savršena mešavina izazovnog i seksi sa onim prihvatljivim i pristupačnim. Učila je žene da nije skandalozno da imaju inicijativu u spavaćoj sobi, da je normalno da se zaljube u gej muškarca, i da nisu sve veze zdrave veze.
Međutim, nije samo golim pupkom šokirala javnost, već i pesmom ‘Luca’, ujedno prvom numerom u Italiji u kojoj se otvoreno govorilo o homoseksualnosti. Zbog toga je postala ikona gej populacije, iako se sama deklarisala kao heteroseksualka, i čvrsto je stajala iza svih svojih odluka.
A kakva je osoba bila, najbolje su napisali 1984. u nedeljniku L’Espresso, opisavši je kao osobu kojoj se plješe više od predsednika Pertinija, skuplju od fudbalera Mišela Platinija i čudesniju od modernog sveca Pija.
Pre osam godina Kara se vratila na televiziju, te je kao mentorka učestvovala u italijanskoj verziji muzičkog šoua 'Voice'.
Privatni život
Nikad se nije udavala i to iz jednostavnog razloga - u brak nije verovala.
Međutim, to ne znači da nije volela. Bila je u vezi s pevačem Litle Tonijem, ali i fudbalerom Juventusa Ginom Stachinijem.
Čak deset godina provela je s Gianijem Bonkompanjijem, autorom njenih mnogobrojnih muzičkih hitova.
Zatim je pronašla sreću u zagrljaju 11 godina mlađeg Sergija Japina.
Iako su raskinuli 90-ih, ostali su bliski, što privatno, što poslovno, stoga ne čudi da je upravo on s javnosti podelio tužnu vest o njenoj smrti.
Nikad se nije udavala, jer u brak kao instituciju nije imala poverenje. Nije imala ni decu, iako ih je želela. Umesto biološke, usvojila je sedmoro siročadi iz različitih krajeva sveta, ali se, kako navodi italijanska štampa, o njima brinula „iz daljine“.