8 STVARI O ČERNOBILJU ZA KOJE NISTE ČULI: Evo šta se dešava 35 godina nakon velike katastrofe!

Donosimo vam 8 stvari koje niste znali o velikoj ekološkoj tragediji zvanoj Černobilj:

1.Sigurnosni sistemi reaktora su bili isključeni.

Nuklearna elektrana Černobilj u današnjoj Ukrajini sastojala se od četiri reaktora od 1000 megavata, plus dva dodatna reaktora koja su bila u izgradnji. U noći sa 25. na 26. april 1986. godine, sovjetski tehničari pokrenuli su ispitivanje turbine na bloku 4 neposredno pre rutinskog isključenja radi održavanja.

Da bi izvršil test, nerazumno su onesposobili sistem za hlađenje jezgra za nuždu i ostalu sigurnosnu opremu. Zatim je usledio lanac operativnih grešaka, što je rezultiralo nakupljanjem pare zbog čega se rekator pregrevao. U 1:23, dve do tri brze eksplozije odmah su raznele njegov čelični i betonski poklopac, vatra je "šikljala" visoko u nebo.

Ovo prvobitno oslobađanje radioaktivnog materijala tada je bilo usloženo sa nekoliko požara koji su izbili, uključujući jedan u jezgru raktora koji je besneo 10 dana, piše History

"Nesreća u Černobilju oslobodila je najmanje 100 puta više zračenja od atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki."

2. Čišćenje je bilo mnogo ubitačnije od prvobitnih eksplozija.

Iako masovne, u eksplozijama u Černobilju direktno su ubijena samo dva čoveka koja su radila kao operateri postrojenja, a treća osoba je navodno umrla od srčanog udara. Poređenja radi, 28 radnika i vatrogasaca podleglo je akutnom trovanju radijacijom tokom prvih nekoliko meseci čišćenja, a desetine drugih je teško obolelo. Teški radioaktivni otpad, koji se proširio čak na zapad do Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, takođe je uzeo danak. Hiljade dece koja su pila ozračeno mleko oboleli su od raka štitne žlezde, od kojih je najmanje 15 umrlo. Černobilj je gotovo sigurno prouzrokovao i druge prevremene smrtne slučajeve od raka, mada se taj broj i dalje krije.

2005. godine, Černobiljski forum koji su podržale Ujedinjene nacije predvideo je da će ta nesreća odneti ukupno do 4.000 života, dok je Grinpis taj broj stavio na 93.000.

3. Sovjetski Savez je pokušao sve da prikrije.

Neposredno nakon eksplozije u Černobilju, sovjetske vlasti su uglavnom držale svoje građane u mraku i nisu pokušavale da upozore susedne države. Međutim, 28. aprila prikrivanje više nije bilo moguće, kada su švedski vazdušni monitori otkrili velike količine zračenja u atmosferi za koje se činilo da potiču iz SSSR-a.

Pritisnuti, Sovjeti su priznali da je u nesreći poginulo dvoje ljudi u Černobilju, ali su takođe lagali da je situacija pod kontrolom. Do 6. maja trebalo je da vlasti zatvore škole u ​​Kijevu, ukrajinskoj prestonici, udaljenoj oko 65 milja od postrojenja, i da upozore stanovnike da ostanu unutra. Cela priča o onome što se dogodilo u Černobilju objavila bi se tek godinama kasnije.

4. 35 godina posle nesreće, ljudi i dalje ne smeju svojim kućama.

Otprilike 36 sati nakon nesreće, sovjetske vlasti započele su evakuaciju oko 115.000 ljudi koji su živeli u blizini, mada ne pre nego što su mnogi već počeli da pate od povraćanja i glavobolje. Verujući da će im uskoro biti dozvoljen povratak kući, ljudi su iza sebe ostavili kućne ljubimce i dragocenosti. Na njihovo iznenađenje, međutim, zemljište u krugu od 18,6 milja od elektrane naknadno je zatvoreno, a uspostavljeni su i kontrolni punktovi za kontrolu pristupa. Ova takozvana zona isključenja proširena je u kasnijim godinama, što je dovelo do evakuacije dodatnih 220.000 ljudi. Iako se nekoliko stotina stanovnika vratilo ilegalno, većina područja i dalje je nenaseljena.

5. Danas je Černobilj raj za divlje životinje

Kako je Černobilj ostao bez ljudi koji bi ih pucali i trovali, losovi, crveni jeleni, vukovi, ris, medvedi, orlovi i druge životinje, navodno su počeli da se sklanjaju u zonu isključenja oko Černobilja. Ovo područje je „paradoksalno postalo jedinstveno utočište za biodiverzitet“, proglasio je Černobiljski forum 2005. Ipak, iako neke vrste očigledno uspevaju, pokazalo se da zračenje uzrokuje značajne i potencijalno smrtonosne abnormalnosti kod drugih, poput ptica sa deformisanim kljunom.

6. Nuklearna elektrana se zatvorila tek godinama kasnije.

Kada je eksplodirala Jedinica 4, i ostala tri reaktora u nuklearnoj elektrani u Černobilju su takođe isključena. Ali svi su ponovo pokrenuti u roku od godinu i po dana, uprkos međunarodnoj osudi zbog navodnih nedostataka u dizajnu i široke kontaminacije na lokaciji. Hiljade operatora postrojenja nastavili su da se trude svakodnevno, samo da bi požar turbinske hale podstakao zatvaranje bloka 2, i to 1991.

1995. godine, nova nezavisna Ukrajina složila se da zatvori preostala dva reaktora u zamenu za finansijsku pomoć Grupe, koju su činile 7 vodećih industrijskih država (što uključuje i Sjedinjene Države). Jedinica 1 prestala je sa radom 1996. godine, a jedinica 3 je poslednja zatvorena 2000. godine.

7. Černobilj je postao turistička atrakcija.

Iako ljudi još uvek ne mogu tamo da žive, ukrajinske vlasti otvorile su zonu isključenja za turizam 2011. Od tada vodiči redovno prihvataju posetioce kako bi videli divlje životinje, kao i da bi istražili na brzinu napuštene gradove duhova, poput Pripjata, koji je nekada imao više od 45.000 stanovnika. Da bi smanjili izloženost zračenju, vodiči nose dozimetre i savetuju turiste da ne jedu i ne puše napolju.

8. Čiščenje je još uvek u toku.

Pod velikim rizikom po sopstveno zdravlje, radnici su bacali pesak, olovo i bor u jezgro reaktora i očistili zapaljive ostatke, među sledili su i očajnički pokušaji da zaustave ispuštanje radioaktivnog materijala nekoliko dana nakon nesreće. Takođe su posekli i zakopali hektare borove šume, buldožerima sravnili sela, pa čak i zaklali ili ustrelili napuštene kućne ljubimce u strahu da će napustiti područje i prouzrokovati dalju kontaminaciju. Radnici su potom reaktor zatrpali gigantskom betonskom konstrukcijom, poznatom kao sarkofag, koja je vremenom počela da propada i propuštajući radioaktivne supstance. Ako sve bude u redu, novi zaštitni sloj od 32.000 tone betona biće gurnut na vrh sarkofaga negde sledeće godine. Prema ukrajinskoj vladi, međutim, lokacija će biti potpuno očišćena tek oko 2065. U međuvremenu, radioaktivne čestice će ostati u okruženju stotinama generacija koje dolaze.