PSIHOLOG, BRANKA TIŠMA: Od presudne je važnosti da deci pričamo o tradiciji, da ih učimo običajima! Evo zašto!

Veliki i radosni praznici su pred nama. Vaskrs kao simbol pobede života nad smrću. Optimističan praznik koji nas uči praštanju, sreći, ali i tome da nakon kraja sledi novi početak - ponovno rađanje!

U praznično raspoloženje najbolje nas mogu uvesti običaji, naša tradicija. Koliko smo spremni da je poštujemo i koliko je važno da decu učimo običajima, pitali smo psihologa, Branku Tišmu.

"Neki običaji su prvenstveno nastali da bi nam sačuvali život. Ovi praznici koji sada slede upućeni na okupljanje porodice i na zajedničke aktivnosti i učešće svih članova porodice u tim aktivnostima. Običaj je takav da svaki član porodice ima svoju ulogu, neko svoje mesto i svako ima mogućnost da učini nešto za drugoga i da primi nešto od drugoga. Ta uzajamnost "davanja i primanja" u okviru svih praznika i običaja (Cveti, Vrbica, Vaskrs) - tu su da bi nas naučili da se radujemo što smo živi, što imamo mogućnost da dajemo, delimo...

Veoma je važno da deci pričamo o tradiciji, jer će ona da ih sačuva. Tradicija čuva porodične odnose, a jaki porodični odnosi čuvaju decu.

Kad je reč o darivanju, bitno je napomenuti da je su veoma važna sitna mala darivanja, nešto što ste sami napravili, jer samo ćete tako pokazali drugima koliko su vam važni, da ste o njima mislili i kad oni nisu bili prisutni tu pored vas."

Pred nama je Veliki petak i farbanje jaja. Mnoge majke će posao obaviti same, da što pre završe tu "obavezu", krijući se od dece jer se boje da će oni da jaja polome, da će kuća da se isprlja i tako dalje.

Branka Tišma savetuje da svaka majka u ovaj proces uključi i dete. Evo zašto je to bitno:

"Deca moraju da se uključe u proces farbanja jaja. Dajte im zadatak da prikupljaju travčice, da farbaju, da šaraju...

Sad je prilika da sa decom podelimo ono što odavno ne delimo. Mi njih isključujemo iz svakodnevnog života i obaveza koje bi trebalo da imaju i dajemo im samo ulogu onoga koji se igra i koji uči, ali ne i onoga koji učestvuje u porodičnom življenju i koji ima neke svoje obaveze.

Kroz obaveze, dete se uči samostalnost, uči se da vlada socijalnim odnosima. Oseća se bitno, kao da je nešto doprinelo porodici time što je učestvovalo, eto u šaranju jaja. "

Naši običaji su vezani i za poštovanje ljudi oko sebe. Poštovanje starijeg, ali Branka Tišma navodi da je veoma važno da prvo naučimo da poštujemo sami sebe.

"Kada naučimo dete da poštuje sebe, naučićemo ga da poštuje i druge. Zato su ti običaji veoma važni," tvrdi ona.

"Naši običaji uče decu granicama. Nije baš sve dozvoljeno, ne sme sve da se uradi. Dete mora da dođe u dodir i sa tim, kako bi sutra znalo da se sačuva. Ipak, moram da napomenem da nisam za to da se običaji poštuju kruto, onako kakvi su bili pre par vekova, jer u protivnom mogu da spreče razvoj.

Običaji nisu ni nastali da bi nas ograničavali, već da bi nas sačuvali, i to što ih prilagođavamo ne znači da im umanjujemo značaj.

Veoma je važno da sačuvamo svoje korene, to nešto što je samo naše, dete sutra može da iskoristi u susretu sa svetom - samo tako će biti drugačije, a opet svoje."

Autor: (Stil.kurir.rs/ Vanja Milenković)