NE ČEKAJTE SMRT DA VAS PODSETI DA JE TREBALO DA ŽIVITE: Pet najčešćih kajanja koje imamo na kraju života!

Smrt je deo svakog ljudskog iskustva i činjenica je da su svi ljudi smrtni. S druge strane, impresivno je koliko je tema smrti gotovo tabu tema, odnosno ona koja mnogima izaziva neprijatnost. I zaista, smrt bliske osobe jedna je od najtežih iskustava koje čovek doživljava, ali tu je i sopstvena smrtnost koja mnogima uliva nemir, piše Beautifulminds.rs.

Moguće je da je upravo zbog toga i knjiga Broni Ver 5 najčešćih kajanja na kraju života, doživela takav uspeh. Njeno njeno delo citirali su svi – od novinara do naučnika. Autorka je pomenula da je sahrane inspirišu, te da “postoji nešto u podsećanju sopstvene smrtnosti što me inspiriše da svaki dan iskoristim najviše što mogu”.

Upravo zbog toga što je zabeležila slična iskustva ljudi na samrtnoj postelji, Broni Ver ne samo da je podsetila na to da moramo da se suočimo sa sopstvenom smrtnošću, već je i dala smernice kako da proživimo život bez kajanja. Uputstvo je naizgled lako – pokušajte da naučite na greškama drugih, i ne ponavljajte ih.

Čemu nas može naučiti 5 najčešćih kajanja na kraju života?

Broni Ver je medicinska sestra iz Australije, koja je provela godine života brinući o ljudima kojima je ostalo manje ili više od 12 nedelja života. Broni im je za to vreme postavljala pitanja o tome da li se kaju ili žale za nečim što, jesu ili nisu, uradili u svom životu.

Broni je iznenadila činjenica koliko se određeni odgovori iznova ponavljaju. To je inspirisalo da odluči da napiše knjigu o najčešćim kajanjima na kraju života ljudi.

Dugo godina sam radila na palijativnom zbrinjavanju. Moji pacijenti su bili oni koji su otišli kući da umru. Bila sam sa njima poslednje tri do dvanaest nedelja njihovog života. Ljudi mnogo rastu kada se suoče sa sopstvenom smrtnošću. Naučila sam da nikada ne potcenjujem nečiju sposobnost rasta.

Neke promene su bile fenomenalne. Svako od njih je, očekivano, iskusio razne emocije – proicanje, strah, bes, kajanje, još više poricanja i na kraju prihvatanje. Svaki pojedinačni pacijent je pronašao svoj mir pre nego što je otišao, svaki od njih. Kada su ispitivani u vezi žaljenja ili bilo čega što bi uradili drugačije, zajedničke teme su se pojavljivale iznova i iznova. – piše Broni Ver u svojoj knjizi.

U nastavku teksta, pročitajte kojih pet najčešćih kajanja na kraju života je zabeležila autorka, a mi se nadamo da će vas ovo inspirisati da živite život kakav ste oduvek želeli – onog lišenog krivice i kajanja!

#1 Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život veran sebi, a ne život koji su drugi očekivali od mene

- Životna privilegija je živeti život u kome postajete ono što zaista jeste. – Karl Jung

Šta znači autentičan život i život u skladu sa sobom pitanje je dugo koliko i svesno biće. Ovo je bila tema brojnih psihologa, filozofa, umetnika i književnika. Postoje mnoge teorije, ali sve se načelno slažu sa jednim – autentični život podrazumeva življenje u skladu sa našim unutrašnjim svetom.

Kada je reč o autentičan život u pitanju, on mora biti u skladu sa vašim unutrašnjim vrednostima, ne vrednostima drugih ljudi ili okoline. Ne postoji tako bi trebalo da bude u autentičnosti. Ono što treba da radite i ono što osećate, znate vi sami.

Kao što su i mnogi učeniji ljudi pre nas spoznali – bitno je uživati u putu, a ne nužno dostići cilj. Pratite svoje snove, i pokušavajte iznova da ih ostvarite. Na kraju ćete znati da ste živeli autentičan život, u skladu sa sobom, i da ste dali sve od sebe za svoje snove i ono u šta ste verovali.

Kada izgubite zdravlje, i nađete se na samrtnoj postelji verovatno je prekasno da započnete autentičan život i ispunite sve ono što ste želeli, pravi trenutak je već danas.

#2 Voleo bih da nisam toliko naporno radio

- Ne vredi samo raditi – čovek se mora i razonoditi – Engleska poslovica

Ljudi koji su život posvetili sticanju materijalnih dobiti, na kraju su žalili što su propustili odrastanje svoje dece i druženje sa partnerom. Iako su finansije važne, stvaranje više prostora u svom životu za svoje najmilije je još važnije.

Najveća lekcija koju ćemo svi morati da naučimo na putu do srećnog života jeste uspostavljanje balansa. Finansije su važne, kao i poslovni uspeh i ostvarenost. Međutim, čovek nije jednodimenzionalno biće, i nikada neće biti srećan ukoliko je fokusiran isključivo na jedan aspekt svoje ličnosti.

Ne dozvolite da živite život po automatizmu, i redovno se podsećajte svojih životnih prioriteta. Ako ste fokusirani na posao da li to radite zbog samog posla ili je on sredstvo za neki viši cilj?

Ukoliko je odgovor drugo, jasno je da je potrebno da preispitate svoje prioritete, i posvetite vremena za uživanje u onome što je takođe važno za vas, a to je sam život, i sitnice koje ga čine i koje ćete pamtiti – vreme sa partnerom, druženje sa prijateljima ili pomaganje detetu da napravi kostim za školsku predstavu.

#3 Voleo bih da sam imao hrabrosti da izrazim svoja osećanja

- Ako razum čini čoveka, osećanje ga vodi – Žan Žak Ruso

Kada potiskujemo svoja osećanja kako bi sačuvali mir s drugima, to rezultira neiskrenim odnosima, a često i bolestima povezanim sa gorčinom i nezadovoljstvom. Kada se iskreno komuniciraju osećanja odnos se podiže na zdraviji nivo ili se oslobađate nezdrave veze. U svakom slučaju, pobeđujete.

Hrabrost nije hladnokrvnost, proračunatost i nepogrešivost. Hrabrost je biti svestan svoje ljudske faličnosti i dalje uraditi stvar koju osećate, uprkos strahu i mogućih posledica. Recite svim ljudima koliko ih volite i koliko vam znače, budite hrabri i pokažite ranjivost!

Sećate se da ljudi često kažu bolje da se kaješ za nešto što si uradio nego što nisi, a upravo to potvrđuju i zabeležena najčešća kajanja na kraju života. Ne bojte se odbijanja, niti iskrenosti, jer ako je verovati iskustvima ljudi, to nije nešto zbog čega ćete se kajati – prećutkivanje hoće.

#4 Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima

- Nađi vremena za prijateljstvo, to je put do sreće – Majka Tereza

Svima nedostaju prijatelji kad umiru. Kada se suočimo sa smrću koja se približava, nisu ni novac, ni status oni koji imaju istinsku važnost za nas. Sve što ostaje u poslednjim nedeljama su ljubav i povezanost.

Prijatelji su naša odabrana porodica, ali i neko s kime zajedno odrastamo i formiramo mišljenje, kao i jedni druge. Neretko su i prijatelji ljudi koji su sličnih godina, i koji razumeju izazove svakog specifičnog perioda života, prvih ljubavi, ispita, poslova, pa i – suočavanje sa smrću.

Postoje periodi života kada ćete neke prijatelje viđati manje, i to je u redu, ali ne dozvolite da ih u potpunosti izgubite i zaboravite. Prijatelji su svedoci naših života, stremljenja, uspeha, neuspeha, ideja i prakse. Ljudi koji su sa vama prošli ciklus života, biće posebno važni kada se on završava.

#5 Voleo bih da sam sebi dozvolio da budem srećniji

- Sreća je stvar izbora. Možeš da izabereš da budeš srećan. Život će ti biti stresan, ali tvoj je izbor da li ćeš dozvoliti da li će to uticati na tebe ili ne – Valeri Bertineli

Mnogi do kraja nisu shvatili da je sreća izbor. Zbog straha od promene pretvarali su se drugima i lagali sebe da su zadovoljni. Kada ste na samrtnoj postelji, ono što drugi misle o vama je daleko od vašeg uma. Kako je divno biti u mogućnosti da se ponovo pustiš i nasmešiš, mnogo pre nego što umreš.

Kada iz objektivne perspektive posmatrate život iza vas, shvatite da su svi tada nerešivi problemi, ipak bili rešivi – vaš život je dokaz za to.

Na kraju života, ljudi shvate koliko je lična perspektiva i percepcija važna za to da li će se osećati srećnim. Radite na tome da budete srećni, i dozvolite sebi grešku. Život nije crno beo, i setite se da ukoliko vas trenutna situacija neće brinuti na samrtnoj postelji – nije vredna tolike brige.

Ono što nas takođe mogu naučiti 5 najčešćih grešaka na kraju života jeste i to, da je za sreću potreban rad, a naročito rad na sebi. Počnite na vreme da radite na svojim emocijama i životnim prioritetima. Vodite autentičan život koji je u skladu sa vama, jer na kraju dana to je sve što će biti važno.

(Stil.kurir.rs/Beautifulminds.rs)