NEMAC KOJI JE SVOJE SRCE OSTAVIO NA KAJMAKČALANU: Napustio je sve i život posvetio odbrani srpskog naroda!

Za njega su u Vrhovnoj komandi srpske Vojske u Velikom ratu govorili da vredi kao divizija. Na njegovoj počasnoj sablji ugravirano je "Vojnik pravde, istine i prava".Čujte Srbi, on nije bio Srbin ali je svoje srce ostavio na Kajmakčalanu.

Bio je svestrani naučnik, humanista i iskreni zaljubljenik u Srbiju, njene ljude i prirodu, ali i oštri kritičar osobina njenih vladara i samog naroda.

Kao istaknuti kriminalistički praktičar, svetski ekspert i univerzitetski profesor, na vrhuncu svoje karijere pozvan je te 1914. godine od strane srpske vlade da kao neutralni islednik istražuje ratne zločine na teritoriji Srbije. Iako je, u početku, izgledalo da taj njegov put neće dugo trajati, ispostavilo se, kažu istoričari, da je reč o sudbinskoj prekretnici u njegovom životu, pošto je do svoje smrti ostao u Srbiji, u njoj je i sahranjen i sve svoje njoj je i ostavio.

Naturalizovani Švajcarac, Nemac po poreklu, imao je i jevrejske krvi, bio je hemičar po obrazovanju, a kriminolog po zanimanju...osnovao je Institut za policijske nauke i kriminalistiku u Lozani, bio je i profesor tamošnjeg univerziteta, organizovao je policijsku službe u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama, a izuzetan je i njegov doprinos u oblasti istraživanja ratnih zločina. Po dolasku u Srbiju najveća nezvanična titula koju je dobio je - veliki prijatelj srpskog naroda, ali je svoj ogroman doprinos dao u istrazi zločina, širenju prave slike o Srbima u svetu pošto je na sebe preuzeo i ulogu ratnog reportera, a autor je i brojnih knjiga i tekstova o Srbiji. I to nije sve - Rajs je i počasni kapetan srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Buntovnik od rođenja

Rudolf Arčibald Rajs rođen je 8. jula 1875. godine u mestu Hehcberg u nemačkoj pokrajini Bajden, kao osmo od desetoro dece veleposednika Ferdinanda Rajsa i Pauline Zabine Ane Gabrijele.

Rajs je vrlo rano napustio svoju porodicu (protestanata sa juga Nemačke), a kasnije je prekinuo i svaki kontakt s njom. "Nemački identitet zamenio je švajcarskim, a potom se identifikovao sa srpskim nacionalnim bićem.", navodi Petrović u katalogu Istorijskog muzeja Srbije. I Zdenko Levental u knjizi "Švajcarac na Kajmakčalanu" piše da je Rajs kao dečak doživeo brojne porodične neprijatnosti i nemire, da mu je otac bio suviše strog, sitničav i štedljiv... Rajs se razlikovao i od svojih vršnjaka - još kao učenik, tvrdi njegova nećaka Ilza Cimer Lukendbah - bio je neka vrsta "čudaka", "pomalo nepristupačan". "Pretpostavka da je Rajs okrenuo leđa ocu i braći ogorčen zbog materijalnih sukoba oko imanja i nasleđa teško se može prihvatiti kao objašnjenje njegovog prekida sa porodicom i Nemačkom", kaže Levental.

Veliki načnik

Posle nesrećnog detinjstva i školovanja u konzervativnoj nemačkoj sredini, stižu mnogo bolji dani za Rajsa, koji odlazi na studije u Švajcarsku i tu se za njega otvara jedan sasvim novi svet. Po završetku studija i sticanju doktorata iz prirodnih nauka, do odlaska s lozanske katedre za zaraćenu Srbiju, "Rajsova zvezda izuzetno sposobnog stručnjaka na švajcarskom i na svetskom nebu zablistala je kao meteor", ističe Levental. Sva dostignuća koja su Rajsa digla u zvezde tadašnje naučne scene u svetu teško je i nabrojati - postao je doktor hemije 1898. na Univerzitetu u Lozani, izabran je za vanrednog profesora kriminalistike 1906. godine, osnivač je čuvenog Instituta za tehničku policiju i kriminalistiku u Lozani. Učestvovao je ličnim sredstvima u opremanju Instituta u Lozani, a u pitanju je jedini Institut od sličnih institucija u Evropi i svetu, koji traje više od jednog veka (poseban doprinos Instituta je identifikacija počinilaca krivičnih dela pomoću otiska prsta i šake).+ Rajs je organizovao institute za policiju u Brazilu i Rusiji i afirmisao je naučni pristup kriminalistici i njenu modernizaciju kroz brojne naučne radove, predavanja, sudska veštačenja.. Početkom 20 veka Rajs je uživao veliki ugled u svetu. Bio je jedan od tri najveća kriminologa svog vremena, a poredili su ga i sa Šerlokom Holmsom. Za svoj rad u oblasti kriminalistike odlikovan je ordenima Španije, Srbije, Luksemburga, Rumunije, Grčke, Francuske i Rusije. Rajs je inače, prvo stekao ugled kao naučni fotograf, zatim kao kriminolog, a potom i kao islednik ratnih zločina i ratni dopisnik. Mesto zločina - bila je Srbija.

Veliki prijatelj Srba Rajsa je u jesen te ratne 1914. godine srpska vlada pozvala da ispita masovne ratne zločine koje su austrougarske, nemačke i bugarske trupe počinile nad stanovništvom Srbije. U Nišu ga je primio predsednik Vlade Nikola Pašić i rekao mu: "Trebamo jednog iskrenog prijatelja, koji zna posmatrati. Pođite na front. Otvorite oči i uši i kažite onda svetu šta ste videli i čuli". Upravo to je i učinio. Period od 1914. do 1918. Rajs je sa kratkim prekidima proveo sa srpskom vojskom na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu, prvo kao neutralni islednik, a potom kao švajcarski dobrovoljac srpske vojske.

O razmerama masovnih ratnih zločina i kršenju međunarodnih konvencija, informisao je međunarodnu javnost. Bio je ratni dopisnik tri ugledna evropska lista - Gazzete de Lausanne, Le petit Parisen i De Telegraf.Kako ističe srpska Kriminalističko-policijska akademija u jednoj publikaciji o Rajsu, njegova knjiga "Kako su Austro-Mađari ratovali u Srbiji", objavljena u Francuskoj 1916. godine dostigla je tiraž od čak 80.000 primeraka.

Posle proboja Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine, obavio je uviđaje i u svim mestima kroz koje je prolazio. Za vreme Prvog svetskog rata napisao je dve knjige i oko 800 članaka o Srbima, kojima je svetu prikazao i dokumentovao zlodela koja su učinjena od strane Austro-Ugara, Nemaca i Bugara.

Rajs je napisao više knjiga sa ratnom tematikom od kojih su četiri objavljene na srpskom jeziku. Najpoznatija je Rajsova knjiga-zavetni tekst "Čujte Srbi - čuvajte se sebe", koju mnogi zovu srpskom biblijom i koja je od 1997-2015 godine doživela 45 izdanja.

Otkrivao istine o srpskom narodu

O svom radu na istrazi zločina Rajs kaže: "Nisam se zadovoljio tim da saslušam stotine austrijskih zarobljenika i stotine očevidaca. Odlazio sam na lice mesta, ponekad usred topovske paljbe, da bih se uverio o svemu što se moglo utvrditi. Otvarao sam grobove, pregledao leševe i ranjenike, posetio bombardovane varoši, ulazio u kuće i vršio fotografisanja i tehnička ispitivanja na najsavremeniji način. Ukratko, činio sam sve da bih otkrio i proverio činjenice koje sam objavio".

Rezultati Rajsovog rada bile su činjenice - da su austrougari u Srbiji počinili strašne ratne zločine - da je upotrebljavana zabranjena eksplozivna municija proizvedena u fabrici kraj Beča, da su bombardovani nebranjeni gradovi kada u njima nije bilo vojnika i noću kad stanovništvo spava, da su razarane kulturne, naučne, obrazovne i druge ustanove srpskog naroda. Nakon bombardovanja, sledilo je paljenje kuća, pljačka drevnih srpskih crkava i manastira, državnih arhiva... Ubrojao je Rajs u stravične zločine i masakriranje mirnog civilnog stanovništva od deteta u kolevci do staraca, silovanje devojaka i žena u manastirima. Zločini su vršeni bajonetima, noževima, specijalnim gvožđima za mučenje, ljudi su vešani streljani, živi zatrpavani u rake. Svedočio je Rajs i o zločinima Bugara, koji su pored drugih zločina, odmah poubijali brojne sveštenike, učitelje, trgovce i druge ugledne ljude, spalili ili odneli srpske knjige, vršili bugarizaciju srpskih prezimena, deportovali Srbe u nezdrave krajeve Bugarske i Turske "gde "Turci bolje muče", dali "na poklon" 8.000 srpskih devojčica od 10 do 14 godina u hareme turskih aga i begova... Oduševljavao se ponašanjem, poštenjem i samilošću srpske vojske za koju kaže da "ne želi da se sveti". "Srpski vojnici su se zaista besprekorno ponašali.

Ulogoreni, gotovo bez zaklona u početku i trpeći osetnu zimu te godine, oni nisu hteli da poseku ni jedno drvo. Nikad nisu uzeli ni najmanju sitnicu, a da ne plate. A sve od njih naplaćivano je vrlo skupo".On piše i o samilosti srpskih vojnika prema neprijateljskim vojnicima "sa kojima dele poslednje parče hleba i hrane ih bolje od svoje vojske".

Zahvaljujući tim izveštajima dr Arčibalda Rajsa, kao nepristrasnog stručnjaka iz neutralne zemlje, istina o zločinima Austrougara, Nemaca i Bugara nad srpskim civilima prikazana je svetskoj javnosti u presudnim trenucima za Srbiju.

Svoju veliku popularnost Rajs je u Srbiji stekao ne samo zahvaljujući svom radu, već i ličnoj hrabrosti - koju je pokazao prosustvom na prvim borbenim linijama.Rajs je i danas najpoznatiji strani dobrovoljac srpske vojske. Dva puta je posebno pomenut i pohvaljen u dnevnim zapovestima srpske vojske, marta 1917. i decembra 1919. godine, a komandant Prve armije Petar Bojović naročito je istakao Rajsovo požrtvovanje prilikom isleđivanja jednog namernog bombardovanje bolnica od strane Nemaca.

Kao počasni predsednik Odbora za očuvanje sećanja na izginule srpske vojnike u Prvom svetskom ratu, organizovao je podizanje spomen kosturnice u Mačvanskom Prnjavoru 1922. godine, Doma Ratnika u Beogradu, podizanje spomenika izginulim ratnicima širom zemlje, obeležavanje godišnjica jedinica, obilazak ratišta, pisao prigodne članke... I tu se nije zaustavilo dobročiniteljstvo Rajsa prema Srbiji - za pomoć Srbiji u ratu dao je sopstvena sredstva, a honorare od radova objavljenih u toku rata slao je srpskom fondu za siročad. Organizovao je i prijem srpske dece i izbeglica u Švajcarskoj i na Korzici. Rajs se vratio u Beograd sa oslobodiocima 1. novembra 1918. godine, a u posleratnom periodu (1918-1921), dao je ostavku na profesorsko mesto u Lozani i definitivno se nastanio u Beogradu, sa željom da učestvuje u izgradnji novog života u razorenoj Srbiji.