rođen na današnji dan

Takav je život. ŠČEPA ČOVEKA ZA DUŠU, ne da mu da diše: MUDROSTI DANILA KIŠA za sva vremena!

Bio je jedan od najprevođenijih pisaca, dobitnik niza uglednih domaćih i prestižnih međunarodnih književnih nagrada

Objavljeno: 22.02.2021. 14:09h 14:19h
Autor:
Foto: Youtube / Elitera09

Danilo Kiš bio je jugoslovenski književnik, pripovedač, romansijer, esejista i prevodilac i spada među 10 najboljih srpskih pisaca 20. veka.

Rođen je u Subotici 22. februara 1935. godine od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, koja je bila iz Crne Gore.

Svoje prve radove objavio je 1953. godine, pisanjem je počeo još tokom studentskih dana, pišući pripovetke i kratke priče.

Među njegovim najpoznatijim delima izdvajaju se “Mansarda”, “Bašta, pepeo”, “Peščanik”, “Grobnica za Borisa Davidoviča”, “Rani jadi”, “Enciklopedija mrtvih” i “Čas anatomije”.

Diplomirao je na katedri za Opštu književnost u Beogradu 1958. godine, a bio je i dopisni član Srpske Akademije nauke i umetnosti (SANU).

Preminuo je u Parizu 15. oktobra 1989.godine gde je jedno vrmee lečio i živeo, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Njegova dela su bogata mudrostima, a mi vam izdvajamo najpoznatije i najlepše.

foto: Printscreen Youtube / hitchhikersoul
  • Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole.
  • Takav je život. Ščepa čoveka za dušu, ne da mu da diše.
  • Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši.
  • Kakav dobro obavljen posao, smrti, kakav uspeh srušiti takvu tvrđavu!
  • Požderati toliko mesa, skrckati toliko kostiju za tako kratko vreme. Potrošiti toliku energiju, brzo kao kad se ispuši cigareta. Kakav je to bio posao, smrti, kakva demonstracija sile!
  • Suština čoveka, crta koja ga odvaja od životinje, jeste svest o sopstvenoj smrti.
  • Istoriju pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt.
  • Nacionalizam je, pre svega paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja.
  • Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.
  • Za nesmetan rad duha potrebna je savršena samoća, inače će duh pasti pod pogubni uticaj tuđeg duha, a da toga možda i neće biti svestan.
  • Nisu opasne sve knjige, opasna je samo jedna.
  • Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.
  • Pisac treba da nas uveri da zna više od ostalih, a da uprkos tome, sumnja više od svih.
  • Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.