ZAŠTO JE TEŠKO PROMENITI SE
Kako promeniti sebe: Što je to što nas sprečava da promenimo sopstveno ponašanje koje nam šteti?
Često nas savetuju da je promena korak na bolje, ali šta je to što nas koči da uvedemo promenu u svoj život
Autor:
Jeste li se ikad pitali zašto je tako teško promeniti se? Nekad godinama pokušavamo da menjamo neke svoje navike i obrasce, ali čini nam se da je taj proces dosta spor i mnogi u njemu ne uspeju. I nije samo stvar perspektive.
Teško je promeniti se jer je za to potrebno promeniti i dublja verovanja.
Uzrok je ponašanja u nesvesnim verovanjima tj. u mehanizmima naše podsvesti. Naša podsvest reaguje na stvari kojih često nismo svesni. Neke su reakcije tako doslovno "sačuvane" u našem fiziološkom i mentalnom sistemu, a često nisu uopšte na verbalnom i svesnom nivou. Umesto toga, nalaze se u reakcijama, u telu. Izuzetno je puno naših ponašanja i reakcija tj. razloga za iste kojih uopšte nismo svesni.
Istraživanja iz neurologije pokazuju da je jedini način na koji se možemo promeniti osvešćivanje vlastitog unutrašnjeg iskustva i učenje kako se sprijateljiti s onim što se događa u nama.
Upoznati sebe
Često je teško upoznati sebe. Teško je za početak videti se. Sami sa sobom funkcionišemo poput slepe pege, gde najbolje vidimo prvo sve druge, a same sebe najteže. Tek kad se izložimo nekoj interpersonalnoj dinamici, obično grupnoj, često tek tada kroz tuđi feedback možemo dobiti sliku svojeg delovanja/stavova/uglagledanje.
Većine smo uzroka sopstvenih ponašanja zapravo nesvesni.
Zato su metode koje deluju isključivo na kognitivnom nivou često samo delimično funkcionalne. Potrebno je umesto toga zagrabiti i u emotivno-afektivni aparat. Drugim rečima, potrebno je nekako menjati i emocije.
Emocije se pak teže menjaju od ponašanja i povezane su s nesvesnim verovanjima. Nesvesna verovanja pak imaju neku funkciju koja je uspostavljena u nekoj ranijoj dobi.
Možda smo iz okoline naučili kako se ponašati. Upravo imitiranjem i kopiranjem u ranoj dobi podsvesno učimo ponašanja i modele iz naše okoline. Možda smo morali preuzeti neko verovanje da bismo preživeli. Kako god bilo, ta je funkcija za nas u ranijoj dobi bila pozitivna, upravo stoga ona je često "zacementirana" u našem nesvesnom. Tu i leži izazov promene.
Svesni um ne može reći nesvesnom šta da učini?
Put promene
U poljima osobnog razvoja popularne su afirmacije kao metoda razvoja. No kad pogledamo da većina naših ponašanja dolazi iz nesvesnog, postavlja se pitanje uspeha takvih metoda. Ako afirmaciju koju si ponavljamo ne osećamo u telu, tada na onoj najdubljoj razini mi u nju zapravo ne verujemo. A iz te najdublje razine dolaze naša ponašanja. Moguće je na ovoj razini smanjiti postotak do koje si zadamo osjetiti nešto novo, recimo na 5%.
Takođe, često smo potpuno nesvesni funkcije koju naša reakcija ima za nas u širem sustavu. Možda čak nesvesno ne želimo promeniti tu funkciju. Tek osveštavanjem ovih stvari može se krenuti na put promene. Prvo je potrebno osvestiti kompleksnu mrežu vlastitih uverenja iz kojih idu ponašanja. Odgovor na pitanje kako se promeniti jest prvo: upoznati se. To je prvi korak na putu promene.