Kako je postao slavan Deni Devito: Najbolji prijatelj Majkl Daglas, jednu ženu voleo ceo život, deca su mu sve na svetu

Deni Devito, rođen je 17. oktobra 1944. godine u državi Nju Džersi. Za dečaka koji nikad nije porastao više od 1 metar i 52 centimetra, nije se moglo pretpostaviti da će biti filmska zvezda.

Njegov otac Danijel Devito, bio je jednostavan čovek. Imao je sopstveni biznis kao poslastičar, zatim je držao vešeraj, pa bilijarsku salu i na kraju frizerski salon.

U početku, Danijel Devito, bio je veoma zabrinut zbog visine svog sina, ili nedostatka iste. Vodio je sina kod lekara, ali niko nije mogao da nađe neku bolest koja bi bila zadužena za mali rast Denija Devita. Brižni otac, sina upisuje u katoličku školu za dečake: "Ako nije visok u stasu, možda će ga Bog nagraditi umom," mislio je Danijel Devito.

Mladost

Deni nije postigao uspeh u sportu, nije uspeo na velikim studijama, ali niko bolji od njega nije bio kada je reč o šali!

Školski drugovi obožavali su njegove priče o mrtvacima koji noću izlaze iz grobova kako bi škakiljali građane koji mirno spavaju u svojim krevetima, ili o komšiji koji je svaki dan, viljuškom bockao svoju debelu ženu dok jadnica nije smršala 20 kilograma! Deni je sve te svoje priče govorio tako, da niko nije mogao oči da pomeri sa njega.

Karijera

Nakon završene škole, Deni Devito započinje karijeru u očevom frizerskom salonu, ali shvata da bi mu bilo lakše da mušterije šminka, umesto da ih šiša. Videvši oglas u novinama o kursu šminkanja na Akademiji dramskih umetnosti u Njujorku, odlazi tamo, ali umesto časova šminkanja, pohađa časove glume.

Ali slava nije došla tako lako, ni tako brzo. Deni je promenio mnoge profesije, pre nego se pojavio na filmu. Dve godine je živeo u Holivudu, a pošto nije dobio ni jednu ulogu, radio je kao noćni stražar.

Holivudski agent mu je rekao da nije dovoljno visok da bi igrao na filmu. Nakon završetka akademije, 1966. godine, Deni počinje da radi u letnjem pozorištu gde upoznaje Majkla Daglasa sa kojim snima nekoliko filmova.

A onda je njegova karijera krenula uzlaznom putanjom. Kad je snimio prvi film, više nije bilo prepreka. Glumio je u komedijama, melodramama, dramama, horor filmovima, akcionim filmovima - kao izuzetno plodonosan glumac, svaki njegov film je postajao neverovatno popularan.

Glumio je sa Majklom Daglasom u akcionim filmovima, zatim sa Arnoldom Švajcenegerom u komediji, pojavio se u seriji Prijatelji, ali i u filmu "Betmen" u kojem je glumio lik čoveka pingvina.

"Ispostavilo se da milioni ljudi dele moj iskrivljen smisao za humor. Zašto mislite da uvek glumim male zle tiranine? Zli mali ljudi su traženi! Ovaj svet je grozan, šta da se radi? Ali siguran sam da ako češće pokazujete njegove strašne strane, pa čak im se i nasmejete, onda će svetlo koje postoji u mraku postati svetlije," rekao je Deni.

Lični život

Buduća supruga Denija Devita, Rija Perlman živela je u Bruklinu, da bi se dve nedelje nakon sastanka sa Denijem preselila u njegov stan koji je iznajmljivao sa Majlom Daglasom na Menhetnu.

"I dalje mislim da joj se moja adresa svidela više nego ja," rekao je tada glumac. Par se venčao 1982. godine.

Kada je Rija rodila prvo dete, glumac je napusto posao na godinu dana i zauvek se odrekao cigareta. Devojčica se zvala Lusi Devito. Tačno dve godine kasnije, Devito je već bio otac dve kćerke: Grejs Fan rođena je 1985. godine. A 1987. godine, par je dobio i sina Džejka Devita.

"Kad dobijete decu, ona postaju vaš život," rekao je Deni Devito.

Par je bio u braku do 2018. godine, a kada su ih pitali koja je tajna njihovog dugog braka, Deni se našalio: "Divlji seks i dobar san!"

Zanimljivosti:

• Deni Devito visok je 1 metar i 52 centimetra.
• 1992. godine, zajedno sa suprugom osniva sopstvenu filmsku kompaniju "Džersi film".
• Od 1992. godine počinje da se bavi i produkcijom.
• Zajedno sa Majklom Daglasom iznajmio je stan na Menhetnu, stanarina je bila 75 dolara mesečno, a kada se Daglas preselio u Kaliforniju zbog snimanja serije, svoj deo stanarine je slao dugo godina.
• Deni Devito ima svoj restoran na Floridi.

Pravila života Denija Devita:

"Ne razumem zašto me ljudi smatraju smešnim. Možda me jednostavno ne poznaju?"

"Ako pogledate moj ormar u njemu je sve crno: košulje, pantalone, sakoi... Majka mi je jednom rekla da u crnom izgledate mršavo, pa od tada sledim njeno modno pravilo. Inače, na dijetama sam od svoje desete godine."

"Jednom sam ušao u prelepu, dobro nameštenu kancelariju, gde su sedeli poznati producenti i gomila drugih ljudi. Rukavi na košulji bili su mi zasukani. Bacio sam scenario na sto i rekao: "Ko je napisao ovo sranje?" Ništa se nije dogodilo, zavladala je smrtna tišina, a onda su svi prasnuli u smeh. Seo sam i gledao ih kako se smeju. Tako sam dobio ulogu u Taksiju."

Oduvek sam želeo da imam bazen - onaj veliki gde možeš izaći u dvorište i zaroniti u vodu. Kad sam živo u Nju Džersiju, sanjao sam o tom bazenu. Prva stvar koju sam uradio, kada sam dobio pare od serije Taksi, bila je da kupim kuću sa bazenom.

Najopasnije je oduzeti ljudima mogućnost da se smeju onome što im je smešno.

Sajajno je biti na ivici. Najbolje se radi u trenutku kada rizikujete, kada ste poljuljani, kada zaglavite na sredini puta...

Postoje ljudi koji planiraju život. Postoje ljudi koji planiraju godinu dana unapred. Postoje ljudi koji planiraju mesec dana unapred. Ja sam osoba koja pravi planove za nedelju dana unapred, eventualno jedan dan unapred.

Odlično igram uloge seronja.

Naravno da imam advokata. To je popu atomske bombe: imam je jer je imaju svi ostali. Ali čim zamolim advokata za pomoć, on uvek sve zezne.

Svet je surov, surov, surov, beskrajno surov... Ali to nije moja ideja. Od svih gluposti, pre svega, iz sebe treba isterati zavist. Ona neprimetno prodire u vas i vrlo brzo jede vas iznutra.

Da, video sam krivi toranj u Pizi. Da, to je kula i nagnula se. Gledaš je i ništa se ne dešava, a onda jednostavno odeš i sebi kupiš sendvič.

Uvek se trudim da moji inervjui budu smešni, ali ne mogu uvek da ih ispravim.

Nikad ne gledam mnogo unapred. Sada sam tu. Tako treba živeti.

Volim filmove koji u nazivu imaju reč "mrak".