Naučnici otkrivaju
5 velikih istina o imunom sistemu, koje svi moramo da zapamtimo!
Koje bi ćelije trebalo podstaći kako biste ostali zdravi, kompleksno je pitanje
Autor:
Imuni sistem upravo je to – sistem koji je teško naterati da uvek radi besprekorno. Kako bi funkcionisao, to zahteva ravnotežu i sklad. Iako medicina svakim danom napreduje, i dalje postoji mnogo toga što istraživači ne znaju o zamršenosti i međusobnoj povezanosti imunoloških odgovora.
Za sada ne postoje ni naučno dokazane direktne veze između načina života i poboljšanja imunološke funkcije, ali to ne znači da efekti načina života na imuni sistem nisu intrigantni.
Brojni naučnici istražuju efekte ishrane, vežbanja, starosne dobi, psihičkog stresa i drugih faktora na imuni odgovor. Ne pušite, redovno jedite voće i povrće, redovno vežbajte, održavajte zdravu težinu, alkohol pijte samo umereno, osigurajte svom telu odgovarajući san, preduzmite sve da izbegnete infekcije (da, važnost pranja ruku nije precenjena!) i pokušajte da smanjite stres na najmanju moguću meru - to su generalne smernice koje možete preduzeti kako biste prirodno održali svoj imunitet snažnim i zdravim.
Na portalu Harvard Health naučnici su izneli pet istina o imunitetu koje bi svi trebalo da uzmemo u obzir kako bismo se lakše nosili sa svim onim izazovima koji nam prete i narušavaju zdravlje. Pokušaj podsticanja ćelija imunog sistema posebno je komplikovan jer postoji toliko različitih vrsta ćelija u imunom sistemu koje na toliko različitih načina reaguju na različite mikrobe.
Koje bi ćelije trebalo podstaći kako biste ostali zdravi, kompleksno je pitanje. Ono što je poznato jeste da telo stalno stvara imune ćelije. Svakako stvara mnogo više limfocita nego što ih je, laički rečeno, moguće iskoristiti. Višak ćelija se uklanja prirodnim procesom smrti ćelije ili apoptozom. Niko ne zna pravi “sastav ćelija” imunog sistema koji bi garantovao funkcionisanje ljudskog organizma na optimalnom nivou.
Nauka još nije jasno definisala zašto se to događa i napada li možda imuni sistem sam sebe, ali sasvim je sigurno da stres, naš životni stil i loša ishrana izazivaju neprimerene reakcije našeg imuniteta, zbog čega se na kraju razbolimo.
1. Starenje
Sposobnost naše imune reakcije starenjem se smanjuje, što zauzvrat doprinosi većem broju infekcija pa i pojavi raka. Kako se očekivano trajanje života u razvijenim zemljama povećalo, tako se povećava broj bolesti povezanih sa starenjem. U poređenju s mlađim ljudima, starije osobe imaju veću verovatnoću oboljevanja od nekih zaraznih bolesti i, što je još važnije, da će umreti od njih. Infekcije respiratornog sistema, grip, a pogotovo upala pluća, vodeći su uzrok smrti kod osoba iznad 65 godina starosti širom sveta.
Naučnici primećuju da je taj povećani rizik povezan sa smanjenjem broja T ćelija, verovatno zato što timus atrofira s godinama i proizvodi manje T ćelija, što otežava borbu protiv infekcije. Naime, žlezda timus (grudna žlezda) od vitalnog je značaja za celokupno zdravlje pa i imuni sistem. Ona proizvodi T ćelije koje štite od infekcija, ali nakon puberteta njegova efikasnost počinje da opada.
Neke teorije govore kako bi to mogao biti razlog zašto su stariji ljudi osetljiviji na rak. Da li je to smanjenje funkcije timusa zaista presudno kod pada imuniteta ili i neke druge promene igraju ulogu, nije još potpuno razumljivo ni stručnjacima. Druga je teorija da je krivac za smanjenje obrambene snage organizma koštana srž koja postaje manje efikasna u proizvodnji matičnih ćelija.
Smanjenje imunološkog odgovora na infekcije vidi se i po reakciji starijih ljudi na vakcine. Na primer, iako je kod osoba starijih od 65 godina vakcina protiv gripa mnogo manje efikasna u odnosu na zdrave školarce, vakcinacija je ipak znatno smanjila stopu bolesti i smrti kod starijih osoba. Nadalje, čini se kako postoji veza između ishrane i imuniteta kod starijih osoba. Neuhranjenost, koja je iznenađujuće česta među tom populacijom čak i u bogatim zemljama, poznata je kao "malnutricija mikronutrijenata" ili poremećaj nutritivnog statusa. Stariji ljudi obično jedu količinski manje, a često i ne jedu raznoliku ishranu. Stoga je njima nužna dopuna ishrane kroz suplemente, ali obvezno uz konsultaciju s lekarom, jer i male promene mogu imati ozbiljne posledice u ovoj starosnoj grupi.
2. Ishrana i suplementi
Zdrav imuni sistem zahteva dobru, redovnu ishranu, premda ima relativno malo studija o efektima ishrane na imuni sistem ljudi - čak je više studija koje povezuju efekte ishrane na lečenje nego na prevenciju bolesti. Ipak, postoje neki dokazi da nedostaci u mikronutrijima, posebno nedostatak cinka, selena, gvožđa, bakra, folne kiseline i vitamina A, B6, C i E, menjaju imune reakcije.
Ako sumnjate da ishranom ne unosite sve potrebne nutrijente (a većina ljudi ne unosi, ne samo zbog pogrešne ishrane nego i zbog kvaliteta hrane), korisno je uzimati suplemente. Oko beta-glukana niko se ne dvoumi; oni su dokazano naši najbolji obrambeni saveznici. Ljudsko telo ne može da sintetiše beta-glukan i ne može da metabolizuje beta-glikozidne veze prisutne u beta-glukanu. Stoga beta-glukan unesen oralno u organizam stiže nepromenjen do tankog creva, gde se pomoću M ćelija prenosi do limfnog tkiva lociranog u Pejerovim pločama (naslage limfnih ćelija u submukozi tankog creva).
Beta-glukani posredno povećavaju otpuštanje i pojačanu aktivnost enzima lizozima, elastaza, kolagenaza i opuštanje citokina. Sve to doprinosi bržem i jačem odgovoru organizma na patogene što se ogleda u povećanoj otpornosti organizma na infekcije, ali i smanjenje simtpoma i brži oporavak kod već postojećih infekcija.
3. Izloženost stresu
Savremena medicina često raspravlja o povezanosti uma i tela, odnosno uticaju psihe na obrambene funkcije organizma. Široka paleta bolesti, posebno želudačne i kožne tegobe i srčane bolesti, povezani su s posledicama emocionalnog stresa.
Ali, stres je teško definisati, jer ono što može izgledati kao stresna situacija za jednu osobu, nije toliko stresna za neku drugu. Kada su ljudi izloženi situacijama koje smatraju stresnim, teško je meriti koju količinu stresa osećaju u tom trenutku, a lekaru je teško znati da li je subjektivni utisak pacijenta o visini stresa zaista tačan. Naučnik može samo da meri stvari koje mogu odražavati stres, kao što je broj otkucaja srca u minuti, ali to takođe mogu odražavati i drugi faktori.
4. Hladnoća
Gotovo svatko od nas jednom je čuo savet majke ili bake: "Obuci se da se ne prehladiš!" Normalna izloženost umerenoj hladnoći ne povećava osetljivost na infekciju. Većina naučnika slaže se s time da krivac za učestalost prehlade i gripa baš u zimskim mesecima nije hladnoća, već činjenica da ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru, u bliskom kontaktu s drugim ljudima koji mogu preneti klice. Kod prekomernog grejanja suvi vazduh suši sluzokoža disajnih puteva pa ona više nije u stanju da uništava potencijalne napadače.
Izlaskom na svež i hladan vazduh sluzokoža reaguje pojačanim lučenjem sekreta, čime se pojačava učinak čišćenja nosa. I kretanje ubrzava disanje, a time i čišćenje disajnih puteva. Naime, dok mirno sedite, vazduh se razmenjuje tek u jednoj trećini pluća, dok se u preostalom delu nakuplja sekret i ustajali vazduh, što pogoduje razvoju bakterija.
Naučnici su se bavili problematikom povećanja gornjih respiratornih infekcija kod skijaša koji su trenirali na hladnoći, ali nisu mogli sa sigurnošću da ustanove jesu li ove infekcije uzrokovane hladnoćom ili drugim faktorima kao što je intenzivna vežba ili suvoća vazduha. Neki naučnici čak tvrde i to da izloženost hladnoći može smanjiti sposobnost suočavanja s infekcijom. Dakle, ako ste se malo smrzli, vaš jedini problem može biti hipotermija – o imunitetu ne brinite.
5. Fizička aktivnost
Redovna vežba je jedan od stubova zdravog života. Poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema, smanjuje krvni pritisak, pomaže u kontroli telesne težine i štiti od raznih bolesti. Baš kao i zdrava ishrana, aktivnost može doprinetii opštem zdravlju, pa stroga i zdravom imunom sistemu. Vežbanje podstiče i cirkulaciju, što omogućava ćelijama imunog sistema slobodno kretanje po telu i efektno obavljanje svoje funkcije.
Naučnici su proučavali i uticaj fizičke aktivnosti na osetljivost osobe na infekcije. Posebno ih je zanimalo može li intenzivno vežbanje da smanji imunološku funkciju. Proveravali su krv i urin pre i posle vežbe kako bi otkrili promene u imunom sistemu. Na kraju su došli do zaključka kako je i ovde zlatno pravilo – umerenost.