Snažan, brz i izdržljiv! U stanju je da prilagodi svoj metabolizam kako bi izdržao nemoguće:Zašto haski nije pas za kuću

Prva asocijacija na sibirskog haskija je upravo onaj pas koji vuče sanke. Naime, istina je da su ovi psi prvobitno bili zaduženi upravo za vuču sanki kroz sneg.

Jednom su spasili čitav jedan grad na Aljasci – tim neustrašivih avanturista doneo je lekove za difteriju tokom izbijanja bolesti. Njihova ekstremno gusta dlaka omogućava im da izdrže izuzetnu hladnoću i neverovatno, ovi psi mogu čak da promene svoj metabolizam, dozvoljavajući im da idu na velike udaljenosti bez umora ili da iskoriste svoje zalihe masnoća.

Sibirski haski, samojed i aljaski malamut su tri srodne rase, direktni potomci za vuču saonica. Spadaju u najstarije rase na svetu. Prvo spominjanje ove rase se vezuje za sibirski narod Čukči, koji je vršio odabir najboljih pasa, kako bi stvorio izdržljivog, brzog i snažnog psa sa dobrom orijentacijom, što je na kraju dovelo do nastanka sibirskog haskija.

Godine 1908. održana je prva trka saonicama koji su vukli ovi psi, staza je bila dugačka 408 km, a pređena je za 119 časova.

Uspon popularnosti je trajao do 30-ih godina prošlog veka, kada je sovjetska vlada zabranila izvoz ove rase. Tada su odgajivači počeli da ukrštaju prve generacije Čukči pasa sa seoskim psima Atabaskan Indijanaca, Malamutez, Aleuta i tako je nastao današnji sibirski haski. Iz jednog legla sitnija ženka bila bi registrovana kao sibirski haski a krupniji mužjak kao aljaski malamut.

Sibirski haski je najmanji i najlakši, ali ipak najbrži nordijski pas, po izgledu podseća na vuka. Brz je i okretan, kreće se prirodno, elegantno i laganim korakom. Mužjaci narastu između 53 – 60 cm i teže između 20 – 27 kg, dok su ženke manje, porastu između 51 – 56 cm i teže 16 – 23 kg.

Grudni koš je snažan i dubok, a noge mišićave. Leđa su prava, a slabine zaobljene. Vrat je srednje dužine, glava je proprcionalna ostatku tela, klinastog oblika i blago zaobljena. Lobanja i njuška su mu dosta išarane.

Njuška je srednje širine i postepeno se sužava ka vrhu. Uši trouglastog oblika i srednje veličine, visoko postavljene i uspravne. Šape srednje veličine i ovalnog oblika. Oči su plave ili smeđe boje ili je jedno oko plavo a drugo smeđe, bademastog su oblika i malo iskošene. Rep je obložen dugom dlakom. Često uvijaju rep preko lica i nosa kako bi obezbedili dodatnu toplinu.

Krzno je debelo i sadrži dva sloja: gustu poddlaku i dugačke ravne zaštitne dlačice. Efikasno ih štiti od oštrih zima ali i odražava toplotu u leto. Može da izdrži temperaturu od -50 do -60°C. Linjanje je povezano sa vremenskim uslovima i kad do njega dođe, 2 do 3 puta godišnje, ono traje oko 10 dana.

Sibirski haski postoji u različitim bojama i dezenima, obično sa belim šapama i nogama, lica i repa. Najčešća boja krzna su crna i bela, zatim ređe bakar-crvena i bela, siva i bela, čisto bela.

Narav sibirskog haskija

Sibirski haski zavijaju, ne laju. Često pričaju nekim svojim jezikom, tzv. vuuu-vuuuu-vuuu zavijanjem. Najveće su pričalice. Navikli su da žive u porodičnom okruženju i mogu biti pouzdani sa decom ali zbog velike energije ne vole da borave u zatvorenom prostoru. Inteligentan je pas, ali to je i razlog zbog čega vlasnici ne mogu da se izbore sa njima.

Karakter psa je toliko jak da će dva ili tri puta razmisliti pre nego što uradi ono što vlasnik traži od njega. Ukoliko mu se naredba ne svidi, lako je moguće da je ne izvrši. Zbog velike energije, potrebno je obezbediti dvorište, mada se može čuvati i u stanu ako se redovno šeta. Pošto ima izražen lovački nagon, ne preporučuje se da se ostavljaju druge životinjice sa njim bez nadzora.

Nije podesan kao čuvar, naročito zato što ne laje, uvek radosno dočeka čak i nepoznatu osobu. Ukoliko bi lopov došao, verovatno bi ga radosno pozdravio. Ima veoma blagu narav, voli da se igra sa decom i nije nimalo ujedljiv. Mogu se uspešno dresirati , ali im dresura brzo dosadi posle određenog vremena, tako da je bolje psa poveriti iskusnom dreseru.

Sibirski haski je rasa koja nema čestih zdravstvenih oboljenja, obično su to bolesti genetskog tipa kao što je upala ili defekt oka, katarakta, glaukom i distrofija rožnjače. Zanimljivo je da uopšte ne pati od sindroma displazije kuka.

Nega krzna je jednostavna, tokom linjanja ga treba očetkati metalnim češljem. Bolje mu odgovara hladnije vreme pa treba voditi računa o njemu kad su vrućine. Ne mora često da se kupa jer se sam čisti.