Volela ga je kao boga, a za njega je bila prolazna: Tragična sudbina dive anđeoskog glasa, koju je ubilo slomljeno srce!

A, kako se to moglo desiti ženi koja je očaravala ljude svojim magičnim glasom?

Zanosna žena i jedan od najvećih operskih glasova svih vremena, ostala je zapamćena po mnogim ulogama, a posebno u ulozi Madam Baterflaj, glavnoj junakinji orijentalne priče o kratkoj romansi. Junakinja čeka da joj se dragan vrati iz inostranstva da ponovo bude sa njim i sinom. Ova uloga kao da predskazuje sudbinu Marije Kalas i uzrok njene smrti.

Kalas je bila jedinstvena i nezamenjiva za sve osim za čoveka koga je volela svim srcem. Njen život je od početka ličio na život tragične heroine.

Rođena je 2. decembra u Njujorku, u porodici koja joj je samo prouzrokovala patnju i očaj. Roditelji za nju nisu marili, jer su, umesto devojčice, očekivali dečaka. Majka ju je često poredila sa starijom sestrom za koju je smatrala da je oličenje lepote, savršenosti i ženstvenosti.

Malo pažnje što je dobila od svoje majke je bilo kratkog veka. Teška čitavih sto kilograma, sa prćastim nosem, neverovatno velikim rukama, neproporcijalnim butinama i strmim obrvama, Marija Kalas je imala svaku predispoziciju da bude autsajder. Niko nije ni mogao da sanja u to vreme šta će postati.

Zračila je i bila elegantna, jaka i pomalo arogantna. Debitovala je 1942. godine u Grčkoj nacionalnoj operi kao Pučinijeva Toska. Od tada, uspeh se samo niže, a uloge je neprestano dobijala. Svaka opera ju je želela za deo ekipe. Tako je upoznala i Đovanija Batistu, biznismena koji ju je oženio kada je imala samo 24, a on 55 godina. Poštovao ju je i idealizovao, "izbrusio" na taj način da je mogla da dosegne svoj puni potencijal i prevaziđe vreme. Sa njim je pokušala da osvoji La Skalu – poznatu milansku opersku kuću, ali je odbijena. Ipak, nastavila je da usavršava svoju tehniku dok nije stvorila svoj prepoznatljivi stil koji do danas pamtimo.

Drugi put u La Skali je konačno svetu dokazala šta sve može i zašto će baš ona postati jedna od najznačajnijih operskih pevačica u istoriji. Postala je muza mnogih režisera među kojima su Pazolini, Viskonti i Bernštajn. Međutim, u to doba će upoznati i osobu koja će uništiti njen život – Aristotela Onazisa.

Prvi susret sa Onazisom se dogodio 1959. godine. Iako je bila udata, očajnički se zaljubila u grčkog milionera. Uprkos njegovoj grubosti i aroganciji, Kalas je napustila Batistu dok Onazis, sa druge strane, nije planirao da napusti svoju ženu i porodicu. Mariju Kalas je video kao nešto prolazno, kao nekoga ko bi zvao kad god je imao slobodno vreme.

Veza sa Onazisom je uticala i na njenu karijeru. Bila je očarana glamuroznim životom punim svega, luksuzom i zabavama. I režiseri i publika je primetila da je njena tehnika oslabila, da nije disciplinovana kao pre i počeli su da joj okreću leđa. Slepo je verovala da će Onazis biti pored nje tokom teških vremena, da se neće usuditi da je napusti. Pogrešila je.

Šuškalo se da mu je rodila sina, ali da je dete preminulo samo dva dana nakon rođenja. Takođe se šuškalo da ne može da se usresredi na zadatke koje je trebalo da obavlja. Jednom je čula ovacije i vriske dok se pripremala da izađe na scenu. Znatiželjna da vidi kome to publika aplaudira, Marija je izašla i ugledala udovicu Džona Kenedija - Žaklinu Kenedi. Nedugo zatim, kamere su bile uperene u nju. Razočaranje je bilo veće kada je saznala da je ta žena bila Onazisova nova žena.

Ako ima malo pravde u ovoj priči, Onazis je dobro platio troškove svoje nove supruge. Skupi hirovi Džeki O izgledali su kao da nemaju granice. Na primer, naredila je da, iz dana u dan, privatni avion mora da leti više od 300 km da joj donese omiljeni hleb za doručak. U međuvremenu frustrirani milioner tražio je utehu u Marijinom naručju, koje nije oklevalo da ga ponovo prihvati.

23. januara 1973. godine, Aleksandar Onazis, Aristotelov stariji sin, poginuo je avionskoj nesreći. Onazis se slomio i pao u depresiju. Nakon Aristotelove smrti Kalas je ostala izolovana od sveta, u svojoj kući u Parizu.

Poslednje dane će profesti gledajući filmove, zabavljajući se sa slugama i uzimajući tablete za spavanje i lekove protiv bolova. Ona nije bila u stanju da vidi smisao svog života nakon odlaska čoveka koji joj je doneo toliku patnju.

23. septembra, 1977. godine, istrošena i slabija verzija Marije Kalas se probudila, doručkovala na svom krevetu, a onda se onesvestila. Umrla je pre nego što je lekar mogao da stigne do njene kuće. Tako se završila priča o Madam i njenoj velikoj neostvarenoj ljubavi za kojom će čeznula do poslednjeg daha.

(Stil.kurir.rs/Bizzlife)