Samo se ovako umire:"Što ste manje živeli svoj život, to je veći strah od smrti. Pri tome, bežanje nikada nije rešenje!"

Neobični Amerikanac, potomak je jevrejsko-ruske emigrantske porodice. Odrastao je u siromašnom crnačkom predgrađu. Sada je penzionisani profesor psihijatrije Stenford univerziteta, a bavio se psihoterapijom. Poznat je kao zagovornik grupne terapije.

Njegove prve knjige imale su pedagošku namenu, učenje o grupnoj psihoterapiji, a ta pedagoška crta se prenela i na njegove najpopularnije romane u kojima nam kroz pitke rečenice, približava unutrašnji svet velikih filozofa. Romani Kad je Niče plakao, Problem Spinoza i Liječenje Šopenhauerom nas upoznaju sa filozofijom, filozofima, ali i sa nama samima i imaju terapijsko dejstvo.

Sa knjigama Jaloma, čitalac može zasigurno da shvati da nije sam u suočavanju sa egzistencijalnim strahovima.

Što više poznajemo sebe, bolje živote možemo da živimo. I kada zapadnemo u nevolju, vrlo često ono što se dešava je da izrone delovi ličnosti koje ni mi sami ne poznajemo dobro, kaže Jalom.

Upravo takvo suočavanje sa sobom doživljavaju i njegovi likovi kroz psihoterapiju ili terapiju razgovorom. Pri tome, terapijsko dejstvo je uvek obostrano. Jednako ima lekovito dejstvo i za onog koji se ispoveda i za onoga koji sluša.

Psihoterapeutska praksa Jaloma je duboko ukorenjena u njegovim romanima, a pogotovo u zbirci pripovedaka Krvnik ljubavi.

Ne volim da radim sa pacijentima koji su zaljubljeni. Možda zato što im zavidim. I ja žudim za ljubavlju. Možda zato što su psihoterapija i ljubav fundamentalno nespojive.Dobar terapeut teži da se izbori protiv tame u čoveku i pronađe prosvjetljenje, dok romantičnu ljubav podržava misterija koju svaka vrsta inspekcije ruši. Moram da budem dželat ljubavi.

Jednako interesantan u svojim stručnim knjigama, Jalom ne izopštava psihoterapeuta kao čoveka koji više zna, već ga u patnjama i strahovima izjednačava sa pacijentom.

Najjači motiv straha, prisutan kako u romanima, tako i u stručnoj literaturi Jaloma je strah od smrti. To se može videti i u citaima iz njegovih knjiga, gde se u okviru straha od smrti daje najveća vrednost upravo životu:

-Život je iskra između dve identične praznine, tame pre rođenja i tame posle rođenja. ("Kad je Niče plakao")

-Živite život punim plućima i onda, samo onda možete da umrete. Nemojte ostavljati neproživljeni život za sobom. ("Lečenje Šopenhauerom")

Ono što je njegov recept protiv straha od smrti je proživljen život:

"Što ste manje živeli svoj život, to je veći strah od smrti. Pri tome bežanje nikada nije rešenje jer bol je tu; kad mu zatvorite jedna vrata, pokucaće negde drugo".

Sada već u godinama, često govori o strahu pacijenata od njegove smrti i odsustvu u terapeutskoj podršci. U istom strahu su i čitaoci njegovih dela – da će otići i ostaviti ih bez još jednog Jalomovog leka.

(Stil.kurir.rs/Kultivišise)