Slavimo Svetu Petku Trnovu: Dan kada svaka žena mora da odmori sama sa svojim mislima!

Prema narodnom verovanju, na današnji dan, ne valja da se mesi hleb, pere veš, iznosi pepeo ili radi bilo šta od ručnih radova, da tokom godine ne bi trnule ruke. Na freskama i ikonama Sveta Petka Trnova predstavlja se u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.

U našem narodu, veoma je poštovana, iako nije zapovedni praznik (crveno slovo) i slavi se kao manastirska i zavetna slava u šumadijskim selima Lapovu i Markovcu.

Mnoge žene poste tokom sedam dana, da bi se na Svetu Petku pričestile, mada se u našem narodu njoj pripisuju svojstva staroslovenske boginje Mokoš.

Praznik Petke Trnove spada u nepokretne, svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.

Sveta Petka je rodom iz Rima, poticala je iz hrišćanske porodice i živela je u drugom veku posle Hrista. Nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se.

Zamonašivši se, propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila je da misionari u drugim krajevima.

Zbog propovedanja hrišćanske vere zatvarana je, silno mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine. Njene mošti kasnije su prenete u Carigrad.

Praznikom Prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Petka Trnova, završava se mali letnji "ciklus ženskih praznika", kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija. Tada se izbegavaju svi teži poslovi u polju i u kući.

Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.

Izvor Svete Petke

Na periferiji Beograda u Železniku, nalazi se čudotvorni izvor velike hrišćanske svetiteljke Prepodobne mati Paraskeve - svete Petke. Izvor se nalazi u prelepoj šumi koja na sve strane odiše Božanskim mirom i blagoslovom naše majke svete Petke.

Legenda kaže da je izvor nastao kao izraz zahvalnosti oca, zbog čudesnog izlečenja svoje bolesne kćeri. Nekada davno bas ovom trasom, vodio je put od Ostružnice do Beograda. Bogati i ugledni ostružnički trgovac ovim putem često je svoju kćer, slepu od rođenja vodio kod lekara u prestonicu. Na jednom od takvih proputovanja, zastali su pored izvora malo da se okrepe, umiju i popiju malo hladne izvorske vode. Sledeće jutro, nakon buđenja kroz plač, devojčica je uzviknula da vidi svetlost. Tu noć u snu trgovcu se javila sveta Petka.

Kao znak zahvalnosti, na tom mestu bogati trgovac je uredio izvor i postavio mermernu ikonu svete Petke.

Po predanju čudotvorni izvor svete Petke, nastao je prilikom prenošenja Njenih svetih moštiju, iz Carigrada, preko Srbije, dalje putem za Rumuniju do grada Jaši. Na svim mestima gde je povorka zastajala da prenoći, nastajao je čudotvorni izvor sa svetom i lekovitom vodom.