Naučnici otkrili tajnu znojenja: Ovako nastaje neugodan miris ispod pazuha!

Istraživači na Univerzitetu Jork otkrili su izvor mirisa koji dopire iz pazuha. Reč je određenom enzimu koji proizvode određeni mikrobi koji žive ispod pazuha, piše Gardijan.

Kako bi dokazali da je baš taj enzim hemijski neprijatelj, naučnici su ga preneli na jednog nedužnog člana podpazušne mikrobne zajednice i primetili da je i taj mikrob počeo da prenosi neugodan miris.

"Otkrili smo kako taj smrad nastaje", kaže profesor Gavin Tomas, mikrobiolog iz tima, te dodaje da sad teže da otkriju zašto.

Ljudi ne proizvode najneugodnije mirise direktno. Ti mirisi, poznati kao tioalkoholi, nastaju kao nusproizvod kad se mikrobi hrane ćelijama koje pronalaze na koži.

Tim iz Jorka ranije je otkrio da većina mikroba s kože ne može da proizvede tioalkohole. Ali, dalji testovi su pokazali da mikrobi koji naročito dobro uspevaju ispod pazuha, Staphylococcus hominis, najviše tome pridonose. Te bakterije stvaraju grozne pare kad konzumiraju spoj bez mirisa zvan Cys-Gly-3M3SH koji otpuštaju znojne žlezde u pazuhu.

5 namirnica za zdravu i blistavu kožu: Preporodiće je za tren oka!

Ljudi imaju dve vrste znojnih žlezdi. Ekrine žlezde prekrivaju telo i otvaraju se pravo na kožu. Važni su za 'rashladni sistem' tela.

Apokrine žlezde, s druge strane, otvaraju se u folikule kose i nakupljaju se na određenim mestima: na pazuhu, bradavicama i genitalijama. Njihova uloga još uvek nije toliko jasna.

U tekstu objavljenom u časopisu Scientific Reports, naučnici su otkrili enzim koji transformiše Cys-Gly-3M3SH koji oslobađaju apokrine žlezde.

"Bakterije preuzimaju molekulu i pojedu jedan deo, dok ostatak ispljunu i to je jedna od ključnih molekula koju prepoznajemo kao telesni miris".

Nakon što su otkrili enzim telesnog mirisa', istraživači su potvrdili njegovu ulogu tako što su ga preneli u Staphylococcus aureus koji inače nema ulogu u mirisu tela.

"Samo premeštanjem gena, dobili smo Staphylococcus aureus koji je odavao miris tela" rekao je Tomas.

"Naši nosevi su izuzetno dobri u otkrivanju tih tioalkohola čak i u izuzetno malim količinama, zbog čega su oni zaista važni za telesni miris. Imaju vrlo karakterističan miris po siru ili luku koji se uvek prepoznaje.

Istraživanje otvara nove mogućnosti za stvaranje dezodoransa koji ciljaju samo najaktivnije mikrobe koji proizvode telesni miris, a ostatak mikrobne zajednice ispod pazuha ne dotiču.

"Ako možete imati ciljaniji pristup koji selektivno napada Staphylococcus hominis, to bi moglo trajati duže", rekao je Tomas.

Mičel Ruden i ostali u studiji su zatim pogledali genetske veze između desetaka vrsta stafilokoka.

Analiza pokazuje da je samo nekolicina nasledila enzim telesnog mirisa od drevnog pretka mikroba pre oko 60 miliona godina.

Budući da apokrine žlezde izlučuju ćelije koji stvaraju telesni miris samo od puberteta nadalje, mirisi su mogli da igraju ulogu u oblikovanju čovečanstva. Sve što možemo reći je da ovo nije novi proces. Telesni miris je definitivno bio prisutan dok su se ljudi razvijali", rekao je Tomas, te dodao:

"Nije nemoguće zamisliti da je to bilo važno u evoluciji ljudi. Pre nego što smo počeli da koristimo dezodoranse, u poslednjih 50 do 100 godina svi su definitivno smrdeli.

Šest fenomenalnih bjuti primena crnog čaja: Uklanja podočnjake, zateže kožu, kosi vraća sjaj!